Srpski književni glasnik

.'

Кад је грешио — и у оном малом броју случајева. у ко. је грешио — он је грешио скоро увек, не у тачности, "исти нитости, но, ако тако могу рећи, у степену потпуности својих = оцена; а. то су, као што свак може лако пресудити, оцене | погрешне на други начин но оцене које се обично називају погрешним. Да ли ћете неку ствар оценити као добру или. 5, врло добру, или као рђаву или врло рђаву, то је, наравно, разлика; али то је разлика много суптилније природе, мање важна, и погрешка која се, из разних разлога, може поткрасти, и поткрада, и најбољем критичару. Ствар постаје важна само у том случају кад треба опазити разлику у степену вредности | између обичних добрих дела и оних узоритих великих дела. „ван стечаја“, која се не смеју мешати ни с којим другим. by. таквим случајевима Скерлић није никад грешио, нити је икад = грешио критичар Скерлићева калибра. Иначе су те ситније А разлике у степену од мале или од знатно мање важности и, | у осталом, у текућој критици, писаној с дана на дан, под разним расположењима, њих је тешко у свакој критици тачно. одржати. Под стицајем самих околности једна вас ствар једанпут више вређа, друга вам се други пут јаче допадне; и чак је понекад потребно да своје осећање јаче истакнете, да га. нарочито и јако нагласите. Главно је да човека не вређа оно. што треба да му се допадне. и да му се не допадне оно што треба да га вређа. Ја не знам случај да је Скерлић побркао ~” добру особину с рђавом, или да је пронашао неку особину које у писца или у делу нема; и волео бих да ми се такав. 4 случај покаже. Каква разлика према оном дугом низу критичара који сваки дан у страним часописима (да наше оставимо“ на страну) кажу за добре ствари да су рђаве, а за рђаве M су добре! 44

Код неких оцена које изгледају претеране, било у хвали било у покуди, треба испигати колико је томе, ако тако! могу. рећи, крив сам читалац и „крив“ критичарев стил. Ко јако. осећа, јако и каже. И кад похвали и кад покуди, стилист | наглашава, подвлачи, претерује. Меколе, Тен, Пол де Се Виктор, Свинберн сви тако чине. Они тако чине и с:

! Један скорашњи и личан пример. ја сам ту скоро хтео у | свом огледу да дам у примедби један навод из Меколеа, да потврд мисао да је дуге алегорије тешко прикладно извести у свима њи; појединостима; Меколеов навод, снажно и јасно казан, био би ми