Srpski književni glasnik

28 Српски Књижевни Гласник. нове српске књижевносши, о томе је Скерлић, за велики део, дао адекватно објашњење у једном свом скорашњем одговору;! и ко је бола fide, тај мора његов одговор примити. Он је многе писце искључио по самом плану по коме је своју Исшорију радио; о многима је опет говорио, према њиховом значају и улози, у својим другим списима, па после није нашао за вредно да их унесе у своју Исшорију; то се нико није потрудио да провери пре но што суд изрече. У нас, као понекад и другде, тврдње се понављају без проверавања, и најчешће по чувењу; од десет људи који о некој књизи говоре, један је књигу имао у рукама, и тај један је читао најчешће непажљиво, или са злим намерама. — О другим неким изостављеним писцима чија сам имена чуо помињати, најбоље је ћутати; нека од тих имена „која је требало поменути у Историји“ наводе човека на смех.

С тога, када се све узме у обзир, не само Скерлићеве

засебно објављене оцене, но и његова Исшорија нове српске.

њижевносши, уочена као низ књижевних судова, остаје у пркос свему споменик и правога суда и критичке проникљивости. Напор ка правди и танкој и тачној оцени, о коме сведоче безбројне стране у тој Исшорији, могао је учинити само човек калибра Скерлићева. То се, после Исшорије, на том неуморном човеку и физички опажало; он је после те књиге изгледао као“ сломљен. Његовој Историји нове српске књикжевносши, као скоро свакој књизи, могле би се учинити извесне замерке, али се те замерке не би тицале његових књижевних оцена. Ове су у његовим списима тачне у тако великом броју, на њих је утрошено толико танког посматрања, оне

су редиговане са таквом стилистичком маестријом и прециз-

'ношћу, да ће за човека од посла остати увек предмет најискренијег и великог уважења.

Зашто је грешио и у оном малом броју случајева у коме се с неким правом може помислити да је погрешио 2

На првом месту из оног општег узрока, због којега ниједан критичар није непогрешан. Укус је знање, укус је

РВ. Српски Књижевни Гласник од 1 марта 1914. 2 Један једини мени познат изузетак, који се. држим, не може "оправдати, чини Драгутин Илић, песник, приповедач, драмски писац, и критичар. По положају који је у своје доба имао у нашој књижевности, он заслужује да уђе у њену историју. (В. о томе пиже.)