Srpski književni glasnik

НЕ Фе СИА ЕМИ 4 |

29

Затим има „лична једначина“, коју сваки добар ПГ критичар коригује, али од које се нико не може потпуно отети. ПГ Идиосинкразије; ограничења која доноси националност; лично, породично, и друштвено васпитање; припадање овој или оној и друштвеној класи; доба старости: све то утиче на суд онога који своју личну. једначину није утврдио и стално, мирно, _ доконо, с цепидлачком савесношћу, непрекидно не утврђује. “Скерлић је као исваки други критичар, неки више, неки мање, "имао својих ограничења. Ја браним једну драгу и скорашњу “о успомену од неоправданих приговора, али је не браним „по | сваку цену“, ни преко граница онога што мислим да је истина. · Извесне тање, нежније ствари, које су као цвет и пена на површини предмета, или су као мирис и боја жуте руже међу осталим цвећем, Скерлић можда није увек осетио. Код извесних песника, извесне суптилније особине које, да тако кажем, о над 'и у њиховим делима трепере као „прамен тајанствене магле“ и као „свудаприсутни“ етар, и које се само као неким. _ тањим или дубљим чулима осећају, он је превидео, или није осетио да их треба задржати пред свешћу, или бар није држао да су довољно важне да заслужују помена. Да један конкретан. _ пример наведем, он, чини ми се, није никад одао пуну правду Дучићу, и није ценио по њиховој правој вредности извесне нарочито нежне и господске особине Дучићева песништва И. оно светлуцање свиле у Дучићевим стиховима, ону кристалну чистоту или кадивену мекоту Дучићева тона. Скерлић тако није марио за извесна претањења осећања и понашања нерадних, али господских класа друштвених, људи и жена описаних у понеком париском или лондонском роману, у понеком диалогу Лаведановом, или понекој скици у недељном · прегледу француском Париски Живош. Здравих осећања као што је био, он је, ја држим намерно, одбијао од себе невра– стенично рафинирана осећања... из четврте дименсије, или „с оне стране завесе,“ слична онима, примера ради, која су · описана у Пандуровићевој Свешковини или де Киасијевич, – Госпама од јада. Он је понекад сувише упрошћавао ствари. –

| 15. су, најзад, недостајала нека техничка знања; да наведем — једно које је, у осталом, право је рећи, у још. већој мери. _ недостајало и другим нашим критичарима — осећање верси| (pukauuje (стране и наше), нарочито њених ређих и мање пра– – вилних облика.

И с и,

ИЕ ак 02

ки

Вир » у