Srpski književni glasnik

АЕ Комад је режиран и представљан врло добро; и овом се – приликом показало да глумци у толико успешније играју један комад у колико га присније разумеју и осећају.

Светислав Петровић.

ЗАГРЕБАЧКО ПОЗОРИШТЕ. — „ЗИДАЊЕ СКАДРА“.

Прошлог октобра славило је загребачко позориште два јубилеја. Педесетогодишњицу опстанка хрватске опере и дваестГ — петогодишњицу нове позоришне зграде. Обе ове културне про- a славе уједно су и свеопће националне. Оне значе за хрватски За___ rpe0 HeutTo више од обичног културног прегнућа, оне нас спомињу | времена која су у знаку борбе против туђинштине постављала |. темеље нашем културном и националном ослобођењу. Док се E "на народној позорници, од године 1860, стално представљало “хрватски, дотле су сви покушаји да се оснује хрватска опера остали без успјеха. Илирска заносна епоха имала је и свог | одличног композитора. Ватрослав Лисински написао је прву хрватску оперу „Љубав и Злоба“, која је доживела 1846 неколико представа, — али то је био само тренутачни 'бљесак, за којим је опет наступио мрак. Осам година доцније , “умире Лисински, осамљен и заборављен, а његова посмртна | опера „Порин“ морала је чекати скоро педесет година, да ју 7 Г пијететне руке Милетићеве дигну из прашине. Што није било суђено Лисинском, успјело је Ивану пл. Зајцу. Зајц, Ријечанин, |___ omrojeH y Милану, живио је концем шездесетих година у Бечу Ги тамо. уживао велик углед као глазбеник. Његове оперете | “ мамиле су бечко опћинство и он је био на висини угледа и | "славе кад cy ra Хрвати позвали у Загреб да им оснује народну оперу. Зајц се примио те часне задаће, и 1870 започе да ради хрватске опере, Измјенично с драмом издржала је 60– 4 гатим репертоаром све до 1889, а. онда је опет неколико | година изостала, док је није поново 1894 ускрисио Стјепан “~ Милетић. Он је у достојној опреми и доброј изведби саставио модеран оперни репертоар, у коме су била и велика ВагнеЊЕ . рова дјела. Милетић није заборавио ни домаће компонисте, и он је први изнио највеће дјело Лисинскога „Порин“. Послије ТТ Милетића и Хрељановића опет је укинута опера, да доживи своје треће ускрснуће под управом интенданта Владимира пл. Трешчеца. Интендант Хрељановић је преузео од Трешчеца управу загребачке опере, да је послије пар година преда да-

; , 35