Srpski književni glasnik

7

904 нашњем управнику Д-ру Николи Аофрићу, који је са најбољим интенцијама започео свој рад да хрватска опера буде огледало = савремене оперне продукције — и свјетске и југословенске.

На дан оперне педесетогодишњице давана је Зајчева опера „Никола Шубић Зрињски“ у новој опреми. Томислав Кризман израдио је ванредно лијепе декорације, а Бранко Гавела својом режијом прекинуо је са досадањим традиционалним баналитетом, којим је ово дјело већ преко стотину пута приказано на нашој позорници, и изнио нове режијске моменте који су у у складу и са хисторијским истраживањем и са модерним захтјевима данашње позоришне умјетности. Улоге су биле двоструко подијељене, тако да су прве вечери пјевали Приможић, Крижај, Шугова, Полакова, Ријавец, а друге Флегл, Ужедник, Маја де Строци, Шугова, Ријавец. Опером је равнао директор Милан Сакс. По свему овоме види се да је управа све могуће учинила да што достојније и узорније прослави овај год Домаће умјетности и да се одужи неоабаравном стваратељу наше опере Ивану пл. Зајцу. и

Други свечани дан загребачког позоришта био је дне 14' октобра. Оно је изнијело тога дана пред своје госте једно пјес- "У ничко дјело, које не само да је својом садржином одговарало све– чаном расположењу, него које и својом унутрашњом вриједнотом "а и умјетничком дотјераношћу уздиже свога ауктора на истакнуто Ш и одлично мјесто у нашој књижевности. То дјело зове се: „Зи- ~“ дање Скадра“, а његов ауктор: Мирко Королија. Многоме од. pe нас, који смо се за вријеме представе опајали прекрасним Ко- 'N ролијиним стиховима, откинуо се је из срца узвик: — · „На- | покон један пјесник!“ — И то у најправијем смислу ове ријечи.

Не мислим с овим рећи да драматски поем Мирка Ко- ролије нема у себи драматског живота. Напротив — „Зидање + Скадра“ има у себи све увјете једне ваљане и велике драматске и радње. Само ови увјети јесу унушарњи. Све се догађа тако рекући у души његова дјела. У души његових јунака. Нигдј Ž не сусрећемо ни једне ракете, ни једног исхитреног геста, HI једне лажне гримгсе. Дрхтај за дрхтајем цепти у крви његови: јунака и сакупља се удесним порастом и хрли као рјечин; страсти до најснажнијег сукоба и слома. А све то овијено, једном митском величином и трагичном бољу. Ћ

И зато није суђено да „Зидање Скадра“ дјелује сугест ст