Srpski književni glasnik

· Позоришни Преглед. оно на широке масе. Овдје се не ради ни о једној спретно са_ дјеланој позоришној игри, ни о каквој патриотичној тиради, која : HacTojH са заносном диалектиком и напетим ситуацијама да за'грије гледаоце. Королијина драма стоји далеко од сваког неу~ мјетничког средства. Моћ његове ријечи и музика његове дикције траже умјетничко ухо и срце. Драматски живот и смрт његове јунакиње потрести бе душе које саме у: себи носе и проживљују своју трагедију и не траже јој направе, да што јаче гану своју околину нити отварају своје ране да попрскају о крвљу оне који наоколо стоје и гледају. о: Королијин „мистериј љепоте“, уза све своје симболе, уза | сву своју отмјеност, уза све оно сањарско што у њ уноси

547

његова легендарна садржина, остаје у главном једно дјело еминентно људско, близо, искрено. У њему су наше стра- | сти, данашње и јучерашње, наше боли, наше кидање. Пје- 5

сник остаје уз нас, с нама, у нама. Води нас собом. И ми живимо с њим. Доста је само промотрити лица његове драме. Узмите само Гојковицу, која, уза сву страст за једним испуГ њењем, једним извршењем великог свога сна, остаје до конца чиста срца и непоколебиве воље. Њезина силна љубав налази свој увјет не у пролазном пијанству којим она може да омами “свога војна, него у величини, моћи, слави које она хоће да прибави ономе кога љуби нада све. Рађе пропада, рађе жртГо вује, и себе и младост и љепоту, него да га види гдје пузи

и гмиже по неславним низинама. Ова љубав има једну црту 0 го коју ријетко налазимо у ћутљивој љубави жене. Нешто маше- у. Го ринско имамо у овој велебној жени, која равна свим срцима :

Го и сноси удивљење и мржњу, а напокон обожавање свију. Жеља Ке Го да подигне свога Гојка, борба да сложи завађену браћу, изди-

сај при коме препушта своје прси и млијеко малом Јови и |

4 свој дојенчади свијета — све је то материнско. Женско је у Го њој само љепоша. Али и њом се она служи да спаси, да при- t _ дигне, да усрећи. : Око Гојковичине љепоте, као око ужареног удесног _ прстена, хватају се три „страшна љубавника“, три брата Мрња_ чевића. Оркан разбујале страсти веже их у једно, а истодобно. а раставља их и ствара од њих три пламена мача, која се си- | јеку у најљућем судару. Снажним, епским потезима оцртао је – пјесник ова своја три јунака. Вукашин, краљ, велики убојица, · увијек спреман на злодјело, који хоће, варком и насиљем, да

e > 4}

PŠ 35*

V )