Srpski književni glasnik
Мој Отац. 560
Г расположење као неко зло, као неко проклетство. Он је ствар · изврнуо, и као да хоће да спречи да га не позову на свадбу,
e Не
5
i
писао је од прилике овако: „Чујем да сте хтели да позовете'у сватове и оца, да бисте добили и његов благослов:
_ Зар ви имате оцаг Па ви сте увек говориле да немате оца,
да је умро. Вас је мати научила да ме мрзите и да тако гонорите. Ето вам ујак и мати, па нека вас они благослове, кад оца немате. Само чије то презиме носите и зашто кад вам ја нисам ништа 7 Ја заиста немам ћерке. Зато нити ме зовите, нити ћу вам доћи. А благослова од мене нема, јер ја вам не желим никакву срећу, ни вама, ни вашој матери. Ви немате оца, ја немам деце. То вам је поздрав од мене“.
Од тога писма било нам је свима страховито мучно. ја сам била бесна и љута на тога човека који је по несрећи мој отац. И патила сам што се никад ничим не могу опрати од његове крви, нити откупити да не будем његова ћерка. Зашто није ћутао и сад као увек“ Зашто се и сад јавио да покаже
“да је жив H да нам загорча весеље7 О, увређен отац! А. кад
је отац, зашто нас није законом отео од мајке! јер он је нмао. права да нас узме после седме године. Не, не, он је рђав, рђав човек, и не заслужује да се н сад још једимо због њега; доста је било док смо биле неразумна деца. И тај велики гнев помогао нам је вољу, те смо писмо спалили и некако силом сву ту непријатност одгурнули, одбацили, не говорећи никоме ништа о томе, чак ни ујаку да се не би и он огорчио.
Опет су године пролазиле н жнвот је опет почео да показује своје трње, али сада готово увек без ружа. Ја сам се разболела. Зашто“ Често сам се питала зашто. Хтела сам много да радим, да бих постигла нешто, да у лепоме заборавим. мучно, да у великоме заборавим снтно. Али ја нисам у своме послу успевала, H TO Me је сатирало. Ја сам била ћерка свога оца, малог паланачког трговца, и нисам наследила неку велику интелигенцију, нити какве крупне способности. А ја сам силно желела н хтела да радим. И радила сам. Да ли је снага била много слабија од воље, нли сам просто била наклоњена болести — ја не знам.
· Разболела сам се. И кад је после беса н очајања дошла
_ резигнација, ја сам, не могући ништа да радим или читам,
мислила много, много о свему и свима, па онда н о оцу. И,