Srpski književni glasnik

572 пе Српски Књижевни Гласник.

тако добра према њему Да није стога што си болесна, па хоћеш својим обећањем да подмитиш Бога да би ти вратно здравље, –—— а7“ И ја га слушам, и осећам да и ту има истине. И бол, силан бол и немир ме обузима. Патила сам неколико дана, па је онда брзо дошла eta гнација: ваљда је тако морало да буде; можда је тако требало да се сврши; можда би њега увредиза моја позна нежност, можда му је пријатније било да умре.. Бол је био јак, али сам се залуњила како је брзо прошао. Тако се ваљда жали отац који се није имао... или-сувише мало имао... да Прошло је опет неколико година и ја сам се већ сасвим · навикла да друкчије него пре немам оца. Бола више нема одавно. Али кадгод чујем реч ошац, осетим у души велику пустош. Пустиња и празнина, и на једном крају те пустиње сам ја, а на другом мој отац, сам, тако далеко, да га не видим, али знам да је тамо. И ничега у тој пустињи између нас нема осим трња које је већ суво и не боде више, ничега, ничега у тој пустоши између њега и мене, само једно суво дрво и на њему сија једна златна јабука... Он је мени ипак нешто дао... А ја њему... Судбина.

Милица Јанњовић.

ЕЛАХУКО: | TPAFEJIHJA y TPH UMHA. · (Краф-)

ДРУГИ ЧИН.

(Угао веома велике спаваће собе у Киркином краљевском жвору, израђене у живом смарагду. | Са једног великог прозора, виде се Небо и Море, сли- | вени на златном подневачком сунцу. Крај прозора, високе уг- дигнут мангал, увијен венцима од лаворике и сунцокрета, | Лево, уздигнута на седам степена, извајаних у блоку смарагда, види се Киркина постеља у злату, закривена пурпурним = застором. ~ a Углављен, у знду који је у подножју степена, примећује“ се велики отвор од масивног злата, начињен да се жара

4. OE M