Srpski književni glasnik

~. | .- Ра 4 s LO 36 LI

швућурен између две ноге... не прижевутући да једна двадесет година... а друга едесен!.. ] _ (Cweje ce aa cBe снаге. Кирка се смеши на пожудну опиe | TOCT јунака.) Смејеш се и ти, ех7 лепа Кирка... лепа Кирка!.. a (Приближујући своје лице њеноме.) | wi .и изгледа да би их још желела! је ли истина“... Хе! 32. lyrajyhu светом, виде се толике ствари! Ax, да знаш! Да знаш “шта сам видео једне ноћи, на месечини, укотвљен пред једним вртом на Еубеји!... Херкула сам видео! великог Херкула, "обученог као девојка! А мала Јоле учила га је да преде!... и ударала: га по рукама... кад би рђаво прео!... Али, то није 7 ништа! јолу се досади та забава, и рече Херкулу: „Да играмо : сад нешто друго! Урадићемо, као да си ти тек рођено дете, j а ја твоја дојиља!...“ Ах! ах! да зна охоли Херкул... да сам га видео свега увијена у пелене, од главе до ногу. како сиса, сиса са малих прса Јоле!... Изгледао је као во, опружек по земљи, са ружом у устима!... Ах! ах! лепа Кирка, лепа Кирка! Ко„лико бих знао!... да ми очи нису тешке... као камење!... Видим те... али не знам да ли сањам!... Бојим се, биће да сањам... Нека би била срећа да је стварност". . Нека бих, најзад, · могао заспати на рукама једне богиње!.. 4 (Опушта главу на наго раме Кирке која га нежно прима, – сијајући сва од жеље. У тишини, пуној тајне, тихо звони

* ~

глас Клотоса.) : 5 | Клотос: Док велики Глауко спава Ha pykaMa, KmoToc, "ми предимо јадни живот Шиле!... Игра се, пева, чува своје у овце, преде своју вуну, воли nayka од кога је вољена... Сва | је срећна, као славуј! Ко јој, на један мах, краде Г Maya? He ' aHa. Она зна само да плаче... Предајем теби, сестро, њен конац. Тако је танак, тако мек! Пази да га не прекинеш CBO- ј – јим јаким прстима! | ] Кирка: Певајте тише! тише! Не будите ми Глаука, сада -

кад ме охоли не види!... Ја га волим, добре парке! :# LO FnayKO, KaO HeEKO KO Y CHy TOBODH: 5, Ево! остављам земљу!... и идем у висину! у висину!.., и

ка танком српу месеца... звезде јуре! тискају се, у гомили, да ме виде!... Ох слатко ли је изгубити се небеским путевима! i Кирка : Слађе би било за тебе, младићу, кад би ти могао идети моја уста, над твојим, жеднима!