Srpski književni glasnik

(Њене усне су готово на његовима)) | при Лакези: Ох! какав је овај конац, сав уквашен сузама Јадна Шила, истерана из родитељске куће! Зар се још ни уморила, лутајући ноћу шкуљевима и вичући у правцу мор „Глауко! Глауко!... не могу више! убићу се!“ Ко те чујег Ко има саучешћа према теби7 Може бити, нека твоја стара ЊЕ коза утекне у вече, да ти донесе своје виме... Али Глауко спава на рукама Кирке!.. ЈиБИА ђ '(Глауко је бесно опасао, изненада, диван потиљак Kupe. Парке заћуте и гледају.) | Глауко, сасвим сигуран да је притиснуо своје усне на усне богиње, скочи на ноге и урла, посрћући: :. Ја сам Бог! Ја сам Бог!! Ја сам Бог!!! Сада, занста, посрћем, јер сам истински пијан!.

Ер И +

ДЕ и

3 Кирка, лице јој пламти, од срама:

0 TH HucH cnaBao? Tu Hucu. cnaBao ?! ф Ај Г лауко : Сном поморца! Научи, Кирка, да се не пеуа: eb даваш у њега!

к

Кирка: Ах! лажљиви боже! полети! сакри пољупцима својим моје црвенило!.. Глауко! Ходи! OV (Али Глауко се не миче. Држи главу рукама. Укочено гледа у невидљиву даљину.) | А Глауко, шапућући у себи: | Какав је то био гласт7 Какав сам глас чуо док сам пио онај пољубац 7 (Напрасито.) a Ти си га, Кирка, чула! Реци ми какав је био глас“ 5 (Паркама, које су равнодушне.) | Bu, добре девојке... јесте ли га ви чуле“ Један очајан де. глас викао је: „Глауко! Глауко! Не могу више! Убиј...“ HI (Песницама се јако удара у слепоочнице и страшно крикне Ах! Она! M (Притрчи великом прозору.) Не! не! не! не чини, Шила! Враћам се! Не убијај с још, Шила моја! (Бежи на десно.) Кирка, трчећи, да му пресече пут: | Не бежи, Глауко!... Један час љубави, Гааукоћ «4 Јед једини“ пољубац! И

S“

и +