Srpski književni glasnik

лауков са, „кроз плач: _ Помозите. Mi да. избацим на море ову моју јадну лађу,

ваш“ уши, да не чујеш мога гласа!.. (Са страшним бесом.)

| Ana пази ! Боље би било за тебе да ме чујеши! Боље да

|M O до конац из руку Лакези.)· ; Ја имам у својим рукама конац њенога живота! Танак

NW PAX! ГИ конац.) | · Прекинула сам ти га! Глауко! Више се нећеш смејати!

ТРЕЋИ ЧИН.

i ~ (Иста сцена првога чина.. Само је стара Глаукова колеба M та се и опала, због дуге запуштености. Сунце на аску, паси се у мору црвеном. као крв.)

ПРВА СЦЕНА.

) :! xohem: ли eno) tet -свирач, оже лошћена гласа: Узалуд, господару ! Форкис: Шта, узалуд Какав си ти то свирач

ДЕА ЊЕ у. 3)