Srpski književni glasnik

твоје како ПИ И зар ти не изгледа да ере! ујка чујеш како шума уздише“7... Мислиш ли ти, зар, да је рос ово што ти видиш на трави“ Сузе су то, господару! Чему то – што ти, упорно, хоћеш да се смејеш, ти једини, кад цео свет + плаче, вечерас 7 8 Форкис: Ти џи увек пун слутњи. Ти чујеш и видиш све | оно чега нема. Море чини фу-фу, шума чини шиууу... овце чине ме-мее... Шта је новог Раде што им је у природи. А ти ради што је твоје. Нађи неку арију, да ме насмејеш. и Пасшир-свирач; Ама мислиш ли ти да треба само дунути · у ових седам рупа, па да се појаве весели или тужни звуци, | по вољи 7 Дах долази из срца господару, и иде тамо куда – срце хоће... а ако се вечерас срцу плаче, шта ја ту могу 4 Форкис: Ти си глупак. (Пауза.) Колико има од како печења ниси окусио 2 Пастир-свирач : Не сећам се тога. Форкис: Знак да је одавна. Даћу ти цео бутић овце ако ме мало насмејеш. одн ~ Пастир-свирач: Ах! Кад би ми ти, у место тога, pekao: „Свирај, да плачем“, какву би музику чуо да излази из ових седам рупа! 1 Форкис: Звекане ! Да плачем 7... Требало би да си Ур | и да ми удавиш сто јагањаца!.. виа, свирај дете! ја мора) да се насмејем: јеси ли ме разумео или не“ Пасшир-свирач : Да тужне ли ствари, морате се alda: Форкис: Свирај! Свирај! ако хоћеш бутић од овце. Песме а ми никако не иде. 4 Пасшир-свирач: Па ипак... било би довољно да ти опе отвориш своју опустелу кућу јадној Шили.. | ~; Форкис: Дете! Хоћеш ли да те бацим y MOpe? ŠJ

(Пауза.) : Глас, у даљини: Форкисе!... Форкисе!... Форкисе!.

Пасшир-свирач, гледајући, узнемирен, десно: Биолко! Како јури! Изгледа Kao да бежи од курја Форкис: Надајмо се да ће га прогутати! Биолко, (ош споља:

Господару ! велика несрећа!

Форкис : Шта си учинио, магарче“