Srpski književni glasnik

· Српски Књижевни

“ А

да је број од две хиљаде претплатника био достигнут, него је био и врло знатно пребачен, и растао је даље непрекидно. Из Исто се тако остварило и предвиђање уредништва, да ће удвостручен број претплатника удвостручити и вредност часописа. Је ли онда потребно напоменути. да није само интерес народне просвете, · но да је и лични интерес свакога претплатника да нађе себи друга, још једног новог претплатника 7

Да нас, кад наша нација броји четнаест милиона, кад су пале бране које су раздвајале поједине делове нашега народа, кад ће и неразумни морати разумети -—- ако само мало размисле — да духовне споне јачају и условљавају материјалне везе, и да је нашем народу, у данашње време, широка про--. света вишега реда потребнија но икад, управо неопходно потребна, и најзад, да се просвета и материално исплаћује — | данас се сме очекивати још много већи број претплатника. „Српском Књижевном Гласнику“ је та помоћ право потребна. Где је благајна часописа пређе исплаћивала хиљаду динара, данас исплаћује десет хиљада; где је пре исплаћивала десет хиљада, данас ће имати да исплати сто хиљада. Тешкоће око издавања оваквог часописа у данашње време свак може замислити; али су оне, веће но што их може замислити ма ко, ко посао сам не ради. И људи око „Српског Књижевног Гласника“ надају се да -ће их читалачка публика помоћи. |

Јован Скерлић као књижевни критичар. | Кад је пређашњи уредник „Српског Књижевног Гласника“ умро, догађаји који су ускоро затим наступили нису допустили да се „Српски Књижевни Гласник“ одужи његовој успомени како је желео и како је Јован Скерлић заслуживао. Намеравани број који би у главном био посвећен сав њему морао је бити одложен за друга времена, за коју срећнију годишњицу. Ни овај први број, као ни прилике под којима се објављује, нису ни прикладни нити дају могућности за одуживање гор- њега дуга. „Српски Књижевни Гласник“ се мора задовољити тим да донесе један помен свом пређашњем уреднику, и то баш онај који је написао један од његових данашњих уредника одмах после смрти Јована Скерлића.

„На старим огњиштима.“ —Г. Алекса Шантић, чија је педесетогодишњица књижевнога рада прослављена ту скоро 4 издао је последњих дана треће издање своје збирке стихова која носи горњи наслов. Та књижица је први пут изишла 1913 год.; и тада су у њој били родољубиви стихови који су се родили као одјек наших победа из Балканских Ратова. Meby-" тим, наша борба за народно уједињење развијала се непрестано у току доцнијих година, и г. Шантић је за све то време својом лиром пратио велике догађаје. Тако да је ово три