Srpski književni glasnik

Белешке. . 77

'витог Европског Рата. Поред старих и познатих песама „Призрене стари“, „Пред Битољем“, „Куманово“, „Јутро на Косову“, и т. д., у овом новом издању су још и нове песме ' као ' „Гаврило Принцип“, „Кајмакчалан“, „Наш апостол“, „Песма Србији“ и др.

Чисто родољубива лирика Шантићева је свакако испод. његових личних стихова, исто тако као што је слабија и од. оних његових песама које носе социјално обележје. Као и све "што је природнога карактера, тако су и ове песме, које су · често везане за одређене догађаје, датуме или личности, друго-

““ шујући ову белешку, допуштено ће нам бити навести стихове

мени нашега покојнога уредника, јована Скерлића:

Не, облаци смрти покрили те нису, У рукама твојим јоште зубље горе. Ми видимо јаско где се сваке зоре У лепоти рађаш ка далеком вису,

Где храстови чуше твојих светих дела. још 'чујемо тебе и гледамо у те —

Под заставом твојом омладика цела

С гордом скагом ступа на велике путе.

Врућа срца своја твојом вером поји, Плашт огрће на се пламенова твоји' И у души носи песму живих врела..

Лепа деца Југа твојом ватром горе, Твојим летом лете, да те сваке зоре Загрле на вису твојих светлих дела! Б. М.

Душан Богосављевић, Антологија народне лирике..

лирике од Бранка до данас. Београд, 1920. „Антологија новије српске лирике“ Г. Б. Поповића, једна од наших најпопуларнијих књига (имала је већ четири издања,

изазвала је сад и угледања. Обе наведене књиге рађене су по њеном узору. Начин рада, — подела предговора у првој, _ поговора у другој, римским цифрама на одељке, — предмет појединих одељака, идеје, целе реченице, — све је узето из Г. · Поповића. |

Уредник прве то отворено признаје, не стидећи се доброг римера. Извесне идеје и појединости примио је он и из других чланака Г. B. Поповића. Уредник има, у осталом и својих

· предговору даје карактер полемике.

којима су опевана и наша страдања и наше славе из страхо-

_ разредне по вредности у Шантићевом песничхом делу. Завр-

које је г. Шантић, под именом „Наш апостол“, посветио успо-

Ужице, 1919. — ВВ. ]. Илић-Млађи, Антологија српске

постала је у школама помогна књига без званичних наредаба),.

идеја, занимљивих, казаних којипут са оштрином која његову“

фи

Аину

1. e * ~. А и а. ли ба о“ И а