Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
Њу PF, / - bh 0 NT NI NM WO.» ВИ: РИЧИ
СОНЕТ.
Јадују стазе у вечер јесењу
И модра река огрће се ћутом Леденим сребром, а по велу жутом Уморног лишћа дршће пухор туге.
Мрак тешко спава у храшћу и клењу И прожима ме песмом давно снутом, А у ваздуху пепелом посутом
Ио Привиђа ми се одсјај танке дуге.
rosa Mk a аи
Гробнички покров скрио је све куте, Само твој поглед моје очи слуте И чујем смех твој кога нема више,
о
i
И топло ми је у том предвечерју, Док ступа позна јесен у паперју: То твоја душа шуми и мирише.
М. БОЈИЋ.