Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
(СОНЕТ.
О, нек ти рекне тај пољубац, што се
Свршава новим пољупцима, да је
То усклик жуди која вечно траје, , Песма усана што се крвљу росе
И преко вода чежњу страсти носе, Купећи сунца и цвеће и краје, Жуд лудих ноћи када разум стаје Да спусте теби на усне и косе
И да усаде у зенице твоје Мирисе, звуке и звезде и боје; И, к'о победник што гине на мети
Уз шумни пљесак, крај у њему стечем И да ти њиме песму сунца речем. Кад раставити усне значи: мрети!
M. БОЈИЋ,