Srpski književni glasnik

(СОНЕТ.

О, нек ти рекне тај пољубац, што се

Свршава новим пољупцима, да је

То усклик жуди која вечно траје, , Песма усана што се крвљу росе

И преко вода чежњу страсти носе, Купећи сунца и цвеће и краје, Жуд лудих ноћи када разум стаје Да спусте теби на усне и косе

И да усаде у зенице твоје Мирисе, звуке и звезде и боје; И, к'о победник што гине на мети

Уз шумни пљесак, крај у њему стечем И да ти њиме песму сунца речем. Кад раставити усне значи: мрети!

M. БОЈИЋ,