Srpski književni glasnik

СТАРО И „НОВО“.

Не треба бити скептик онако ортодоксан као Анатол Франс, па веровати да се, у стварима, као и духу, ништа није променуло од оних који су некада зидали стару Ниниву (па до оних који и данас „зидају“ Париз; али не треба бити "ни толико ортодоксни „напредњак“ па веровати да се човек и дух, као оно Фреголи у продукцијама, мењају из тренутка "у тренутак. Овај свет има свој ход; али да ли то увек „на| пред“ и „назад“ а стварно, као ова земља, по истој путањи ои, као на њој све ствари, „напред“ па опет на исту тачку и „назад“ па опет на исту тачку7 Живи се, те према томе | стари и умире, али то важи за јединку, а ово човечанство, Пи овај свет, и овај универзум, да ли они живе, старе и умиру 7 "Зар се нешто губи, уопште, у овоме тајанственом кругу вре| мена и простора7 На површини овде-доле код нас, бивају и | пролазе неке цивилизације и културе, пењу се, како би Хветли "казао, једне другима на рамена (мисли се бар да се пењу), | и звире са тога тако званог „одозго“ на ово шаренило ста· тике и динамике, акције и реакције; али кад правите рекапи| тулацију, где ли се то отишло „даље“ 7 Каква је то „друга“ "љубав код Софићиа и Маринетиа у односу на ону код Јулије Шекспирове и, чак тамо натраг, код Леиле из браманске ле| тенде7 И какав је то „други“ бунт код Лењина у односу на | онај код Христа или на оне који оборише Египат, Индију, Вавилон и Кинуг7 Шта је то што ми „проналазимо“, као оно

| Америку коју су, како се тврди, стари Кинези „пронашли“ | пре Христа, и ко зна ко пре њих 2 Где ли ми то идемо толико | „напред“, кад данас ми тешко да смемо да изађемо на јуначки мегдан са архитектонским чудима која тако давно Египћани зидаху крај Нила, Индуси на Бенаресу и стара америчка мајанска цивилизација по територији данашњег Мексика 2 Бескрајно је лако наћи „ново“ ономе ко не зна „старо“, и стара је реч да је незналица, симпатична, наивна и добра незналица