Srpski književni glasnik

104 Српски Књижевни Гласник.

(само се на њу овде мисли) највећи зналац и, уједно, најсрећнији човек. Сад баш гледам једно „ново“ сликарство неких Руса (Палмова, Љубадског, Аветова), футуристичко, кубистичко и експресионистичко, у коме не могу да видим тога ни „човека“, ни човека, ни човека кога представљају, и сетих | се да тако исто нисам могао да видим ни јагуара на једном. | | цртежу старе хоротеганске културе, ни крокодиле на нико-“ јанским вазама те исте културе од пре толико векова. „Ново“ није кад почнемо, као што ни „старо“ није кад свршимо ; или бар тако не смеју да говоре први људи једне периоде. Чим се почне, у једној култури, да говори о „новоме“ и „староме“,“ # и то нарочито у књижевности и уметности, ту нема озбиљ- | них и великих посленика. У овом животу мора увек да буде“ ториеваца и виговаца, јер то тај проклети трбух хоће, коме + никада није доста, али они први, они прави, они високи и они велики — кад се случајно деси да их човечанство“ да у“ две стотине година једанпут — они у то не улазе, они то не 1 разумеју: они гледају и они виде да је тамо од тамних по-“ четака па тамо до крајњих видика које могу да виде и осете, једна, јединствена и права линија у којој се зиг-загови малих и кривих људи и не виде. То је та линија која се види од двадесет векова пре наше ере како се, као какав главни меридиан, пустила преко целе историје и њеког духа, моћна, | права и господска као и све друго у овоме универзуму, и | иде својим путем, не гледајући лево и десно шта од ње, као | од гвожђа што се кује, одскаче и, као „ново“ или „старо“, 2 као онај морски инфузориј, живи секунд или минут. „Ново“ | и „старо“ су нових који знају само ново и старих који знају | 5 само старо. Кад је један „нови“ ту скоро, иначе врло даро- ЈА вит човек, певао о свом и туђем мистичном „светском болу“ као о нечем први пут реченом, изузев нешто нејасности која му иде на суву штету, ја никако нисам могао да нађем тај јаз између њега и Шатобриановог Је та! ае Мепе и [е vague des | ра55гоп5, ни између овога и Бајроновог Чајлд Харолда и његове ; болести, ни између овога и Чатертона, ни овога и Љермон- | товових и Пушкинових јунака, и тако даље, унатраг, ка Ортису | Уга Фоскола, ка Жаку из Како Вам се Допада, ка асетата, Пе- ј траркином „светском болу“, ка немачком Уе зсћлтегг-у, ka atra 1 сига из Хорација и аеотииао атти из Цицерона и Сенеке, | све тако даље до „светског бола“ из прастарих Упанишада