Srpski književni glasnik

· Преводи у Стиху и Слику. 127

За златом гони, — злату се клони...“; и најзад, после мишљења, под подстреком речи „клони“: Злашу се клања,

О злашу сања Све

Можда се ово место не може боље превести; и у том ју, ја сам неком срећом пао одмах на пристојан превод; огућно је да се може превести и боље; ја, у осталом, не екујем поправку своје кариере од својих версификаторских особности. Али држим да се нећу преварити ако кажем да бољи превод није Г. Савићев, који гласи:

Тек злато важи,

И злато тражи Све. и,

Ја замишљам да се Г. Савић, преводећи, морао одмах ити најобичније речи шражиши, која нејако и само уопште је чежњу исказану речима агапреп и ћапреп, и одмах је 50j остао, и према њој је, „како тако, како било“, срочио своју реченицу са шек, и склопио своје сликове. Искључена г претпоставка да он није могао наћи ништа боље.

Из истог разлога, — зато што је при оваквом систему ођења главно отаљавати стихове и сликове, —- он је, им, пропуштао и огрешења о значење немачких израза. ам његов превод пажљиво прегледао само на два три а (по неколико страна) у првом делу Фаусша, и на једно места у другом делу, и нисам тражио критички да хватам ешке у смислу које су се могле поткрасти у његов текст етачног схватања немачких речи. Из онога што сам проитао. „и поредио с оригиналом уверио сам се узгред да Г. вић зна одлично немачки, и то ми је било доста. Али сам тштању наишао, опет узгредно, на преводе који могу доћи мо отуда што је Г. Савић погрешно разумео немачку реч: зрет у „Посвети“ не значи шапшаши ; (5гсћ) егошиеп у првом ологу Фаустовом не значи разриши се, Зразз у говору љивог Лица не значи шалу, но забаву; 5слитрју (у призору 3 Фаустовог сусрета са Гретицом) значи шалу, а не поругу crapy HeMauky aHTHTeay Schimpf und Ernst), zudrinolich y иковом говору у другом делу Фаусша (Чин 1, призор 3) чи намешљиво; и тако даље. Ове омашке не сведоче о Г, Савићевом знању немачкога језика; оне се (без