Srpski književni glasnik

128 Српски Књижевни Гласник.

једне, прве, и најмање важне) све тичу архаистичких. Зе Гетеова речника; и ја их не бих ни помињао да и оне:

Ж

Школа је крива, навике рђаве школе, које су зараз

.а0 што су заразне и добре школе; у добра времена осредн људи боље раде, у рђава времена добри раде горе, но што ( радили обично. Нико не може добро преводити ако. He 8 странога језика, нити ко може бити HeCHHK Ge8 HeCHMHUR дара; и то ће тако увек остати као што је и досад било,и нас и на страни; али ето смо видели да човек може несав шено преводити и кад језик зна добро, и преводити прозаич! тако да кажем, анархистички, не зато што је свесно анархи

и што није песник, но зато што се — иначе пун сања добре воље није свикао методи. с И Но како сам ја о томе говорио на дугачко и на широк ранијом једном приликом, и како сам том приликом рекао оно што би се још о томе имало овде додати, ја нећу поное отварати“ дискусију о добрим методама којима би, по MO ||} мишљењу, требало заменити ове рђаве. 2 с Мени овде остаје да говорим о другој половини проблед M

о којој том првом приликом нисам говорио. Тога пута би, је реч о преводу једног дела које је било само у стиховима без сликова, о преводу Шекспирова Хамлеша. Овога“ се ствар тиче једног спева у стиху и слику, и овај последн доносећи са собом нове тешкоће, поставља нове пробле које, у интересу наше преводне књижевности, треба“ IO} шати решити. Ми смо видели да су једном делу недостатака Г, "Са

ћева превода узроци тешкоће стиха, а да су за други · | недостатака криве тешкоће које долазе од слика. Питање поставља, како се те нове тешкоће могу савладати или бећи, или боље: на који начин треба преводити дела унети и слику тако да се са што више позитивних особина, а што мање штете, очува оно што је најважније у ускорви његов смисао и његова лепота 2 ЊУ Како се у свима потанкостима имају решити разни пр олеми песничке дикције, не спада овамо. Ако то оставимо -трану, онда се може рећи да имају три начина који прев