Srpski književni glasnik

Преводи у Стиху. и Слику. : 131

„По томе познајем тог ученог господина! Што ви не опипате, од с је миљама далеко; што ви у својој шаци не држите, то га вас мшпште не постоји; што ви не бројите, то мислите да није истина; што | He измерите, то за вас нема тежине; што ви не искујете, то сматрате нема вредности!“

Да ли звецкање сликова, у првом преводу, даје довољно наде за промашен или уништен смисао Мефистофелових euM, Koje још иду у најпознатије наводе из Фауста г Зар јитаоцу Фаусша у српском преводу, и у овом случају и у нима које смо у почетку навели, прост прозни превод, својом ерношћу и својим јасним смислом, не би био мМИлИји од есничкога, са стихом и сликом, али и са његовим неприродгостима, нетачностима и тамнинама које се, на извесним метима, претварају у густу помрчину 2 ТА јасност и верност, ко ништа друго, то су преимућства прозног превода над ругима; и те добре стране прозних превода чиниће их, у ваквим случајевима, увек драгоценим, и за извесне потребе јеопходним. |

На жалост — опет једно на жалост — ни превођење у рози не може се узети као успешно решење преводног про- · (блема дела која су испевана у стиху и слику. Разлика у пеничком ефекту између прознога стила с једне, и стиха и лика с друге стране, огромна је: равна разлици (ако није Гвећа но разлика) између шетања уличних пролазника, и војске оја у строју и такту ходи средином улице, уз ударце добоша, Под шареним заставама. Нарочито је ту стих, то јест ритам (у оба случаја) важан, и најважнији, елемент. Стих доиста даје крила говору, по оној познатој метафори; по другој, он опасује“ мисао. Он мисли даје нешто лапидарно, дефинитивно; бичне опаске добију изглед мудрих изрека кад су у стиху азане. То је оно што чини песништво Попово и Боаловљево, реведимо их у прозу, и видећемо шта ће од њихова песништва остати: прозаичне истине и сувопарне мудре поуке; 'епиграматична оштрина њихових тачних мисли, и ако је остала речима, у утиску се изгубила. Међутим у стиху, у пркос розаичности њихових тема, и одсуству лирског одушевљења од та два песника, „поезија“ је њихова ипак поезија — Поова чак поезија од велике вредности.

| # Колико је периодично, једномерно понављање ефективно, | иди се из тога што чак и проза штампана као стих, и једва

| | 9*

OZ IC CO S AC arc A LL _OoOK____ ___ ________ _____C___ __—___— О и PI U ин : a