Srpski književni glasnik

134 Српски Књижевни Гласник.

Wer fiihlet Wie wuhlet Der Schmerz mir im Gebein?

Али питање није, како се све може очувати; јер се све не | може очувати. Но је питање, како се може што мање изгу- | бити“ Са преводом у стиху, без слика, несумњиво се најмање | губи. У преводу у прози преводилац жртвује један део поезије, | у преводу у стиху и слику он жртвује један део смисла; у преводу у стиху без слика он жртвује само један леп, али небитан, споредан украс, без којега је било цело античко песништво, и епско, и драмско, и лирско, — Омир, Есхил, Сафо, Виргилије, Хорације, — и Шекспирова драма; и Милтонов Изгубљени Рај, и Гетеова Ифигенија, и Хајнеово коло Севернога Мора, и наш властити Горски Вијенац. Ако“ поредимо и одмеримо наизменична преимућства стиха и слика, ми ћемо видети и непосредно, независно од ових историјских чињеница, да ефект стиха као песничког средства далеко над- · маша ефекте слика. Одстојање између прозе и стиха много је веће но одстојање између стиха и слика. Боало у прози, као што смо рекли, био би само. проза; преведен само у стиху, без слика, он би остао песништво. Французи због свога меко артикулисаног језика једва да могу да праве стихове без сликова, и зато је њихова трагедија и њихово епско песништво све испевано у слику ; али ни на позорници ни у читању Корнељ и Расин не праве својом версификацијом већи ефект но Шекспир | или Гете или Шилер; нити француска епопеја, рецитована или читана, чини већи ефект од Милтоновог Игубљеног Раја и наших народних песама. Од спољашњих средстава стила, стих претвара прозу у песништво ; слик песништву додаје само један споредан украс.

С других гледишта, између осталога и с гледишта практичног, превод у стиху такође најбоље одговара свима главним захтевима. Слик је оно што највише смета верности, и што слабије преводиоце наводи на половину њихових грехова. Стих сам, без слика, — под условом, наравно, да се преводиоци окану наопаке преводне методе „реда-редом“ и „слога-слогом“ — толико је гибак да се може прилагодити сваком изворнику и препроизвести све његове особине осим слика. Одступања у верности, у буквалној верности, ту нису много већа но у прози. Понекад само, понека врло тврдоглава реч неће да