Srpski književni glasnik
: Ба Преводи у Стиху и Слику. > 1135
· уђе под јарам стиха; али то су препоне које и оригинални ~ писац има! да савлађује у свом језику кад спонтани израз | његове мисли дође у опреку с калупом стиха. Тачност и — јасност (и, наравно, неприкосновеност језика) могу се у сти— хованом преводу одржати скоро као у прози; а песничка дикција и синтакса тачније но у прози. Добар превод у стиху може да послужи, у великом броју случајева, и за студију; види добре немачке преводе Шекспира, Милтона, Омира, и других; и (да наведем и један пример превода само у стиху са оригинала у стиху и слику) Филалетов превод Дантеове Комедије. Превод у стиху најзад, практично говорећи, несравњено је лакши од превода у стиху и слику. Кад додамо као његову последњу, али врло важну особину, да он сачува и најважније спољашње средство песничко, сших, те тиме и (РГ поезију, онда се може узети као извесно да овај трећи начин најбоље задовољава све главне захтеве. Свуда недостаци пре-
· тежу над преимућствима ; овде је једино обратно.
Оно што би још остало да се уради, то'је да се аргу| · ментацији додају примери. ја сам, доиста, за време овога | посла, чинио у два три маха опите с таквим преводом у | Го стиху без слика, и један ћу од тих огледа, огледа ради, овде | навести. То је један део диалога између Шаљивог Лица и
___ IlecuaMka у Предигри у позоришту. Ево како он гласи прво у | ·(Г. Савићевом) сликованом преводу, затим у прози, и најзад, (7: у преводу само стихованом: —!
; Шаљивац. Те лепе снаге зашт' не окушате7 — Песничке њима
| 7 радите занате, — K'o љубавни што с' чини доживљај: — CayuajHo
| с нађе, ближи, остане, — Те веза тако јача постане. — Порасте .л'
| – успех, оспори се тај, — С уживањем“'и бол се доводи, — Те не знаш
|| како, ал' роман се проводи. — И такав призор треба нама дати! —
Живота људског бујног ти се лати! — Свак живи га, ал' мало који
| зна, — И где га захватиш, свуд занима. — У шарне слике смисла тек
· накруни, — У обмани нек' истине је труни; — Најбоље пиће тако се и
Š справља, — Што цео свет разгаљује, обнавља. — Сад омладина с' купи
одабрана, — Откриће осећа у игри тој, — И свакој души, бар осетљивој,
=. Из дела тог туровна ниче храна, — Те ово, оно часком се пробуди,
“7 — И свако види што му је у. груди. — На смех су готови, к'о год на
_ плач, — Полет још штују, на привидном снују; је л' свршен когод, | тај је избирач, — Ко постаје, захвалан остаје. —
+ У преводима у стиху почивке бележе крајеве стихова.