Srpski književni glasnik

ви и

138 - Српски Књижевни. Гласник. i

у прози; и да превођење у стиху и слику, као преводна метода o долази тек на треће место. ја сам уверен да би Г. Савићев превод Фаусша био срећнији да се Г. Савић, место И превода, приволео преводу само у стиху. ја чак држим да би за нашу књижевност било корисније да се решио да преводи у прози. — A то што важи за Г. Савића, важи извесно за деведесет и девет преводилаца 'од стотине.

Онај један у стотини, који ће бити прави песник, и у исто време учен зналац странога језика, кад се јави, поздравићемо. га са обореним заставама. Д

Али 'бисмо и после њега тражили — из разлога који су горе изнесени — да нам неко скромнијих способности да превод странога. спева у голом стиху, и опет неко превод истога

ја MI) DN

која ас aj 9) tI 070

дела у прози. i O јед 0

у ТД сво

Из горњега се види да је, по мом мишљењу, главни узрок || om неуспеху Г. Савића систем кога се држао. Лични принос. његов. пре стоји много више. Горе смо споменули његово некористо- Ду.

љубље, прегалаштво, примерну истрајност, и узгред његово (; знање немачког језика. Ово последње треба нарочито истаћи. | Тако је ретка ствар, преводилац који заиста зна језик са кога! преводи! Г. Савић стоји у том погледу сигурно међу првима. Његово знање српског језика треба такође поменути. Ова похвала може мало чудно звонити после примера и коментара. горе наведених, али је заслужена; и ништа боље не показује | колико су настрана начела Г. Савићеве школе, као та чињеница да је човек који зна српски као Г. Савић могао писати онаквим језиком какав смо горе видели. Али кад оставимо на страну граматику и синтаксу тога језика, речник Г. Савића је. врло богат; и ја сумњам да би који преводилац у том погледу боље одговорио захтевима Гетеова речника но Г. Савић. На. свакој страни наићи ћете на неку реч која сведочи да је. Г. Савић осетио не само право значење, но и боју немачког израза и да је, бар лексикално ако не увек стилистички, HO-. годио реч којом треба немачки израз превести. :

И у примени рђавих метода своје школе Г. Савић“ се. према осталим преводиоцима умео ограничити. Горе смо“ споменули да је Г. Савић одбацио начело „слога-слогом“, ако“ је задржао начело „реда-редом“ и начело „може и тако“!

Ж д и