Srpski književni glasnik
· Преводи у Стиху и Слику. 139
_ HoeroB TeKCT, даље, нема оних злих скраћења самих речи, нема вео место увео, ни ушоп'ла место ушопила, и његов текст није
нигде ишаран оним црвићима, апострофима, који показују колико
“је преводилац уштедео слогова на свакој страни. То је велики напредак, после којега ће лакше бити одбачено и начело „реда-
редом“, па постепено и начело „може и тако!“ : Кад још додам да овде онде у његовом преводу има места која су боље испала; — да има разних укуса; и да сви нису
· фастидиозни као укуси ситих „Зоила“; — да сам пре кратког
времена једну младу госпођу затекао задубљену у овај превод Фаусша ; — да је те исте вечери један наш активни министар с искреним респектом прелиставао у мом присуству ових шест стотина и педесет страна сликованих стихова најчувенијега дела Гетеовог; — да наша књижевност пре тога није имала Фауста, ни доброг ни рђавог; — може се рећи да Г. Савић својим преводом није све промашио, и да напор као такав
· остаје напор, који треба признати. Помислимо само шта значи
превести дванаест хиљада сликованих стихова једнога спева у којем се богатим језиком говори о свима стварима неба и земље! Г. Савић је стари Латинац, и зна ону лепу латинску : Пт тарт5з..., и ону другу, паметну и праведну: Тетаге Исег.
БОГДАН ПОПОВИЋ.