Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

ДРУГА ИЗЛОЖБА ГРУПЕ УМЕТНИКА.

У току прошл ога месеца, у дворани Друге Београдске Гикназије, приређена је, као друга изложба Групе Уметника, изложба слика Г. Петра Добровића и архитектонских пројеката Г. Луја Чачиновића. Као и прва изложба исте групе, као и низ њених књижевно-музичких вечери обављених прошле зиме у Дому „Станковић“, и ова изложба има претенсија да буде програмска. Она, уз приказивање дела двају наших истакнутих уметника, манифестује и основна начела целе групе, и показује пут којим иде (и којим жели ићи) организовани уметнички покрет младих у нас. Пошто, међутим, значај једног уметничког покрета, или једног уметничког начела, зависи од уметничке вредности самих личности које га носе, и наше ће интересовањеовога пута бити поглавито управљено личностима излагача.

На први поглед, и слике Г. Добровића и пројекти Г. Чачиновића дају утисак радова с општим одликама савремене европске уметничке делатности. Студиозност, тражење нових путева, тежња за синтезом и за стилом, огледа се на свима радовима без изузетка. Они су, по овом првом утиску, врло модерни и врло европски, у најлепшем смислу речи. Г. Дооровић је по начину сликања очевидно близак Западној Европи, нарочито Француској; Г. Чачиновић по схватању пројектовања Средњој Европи, нарочито Маџарској. То је прва констатација која нам се намеће.

Оба излагача, поред несумњивих и јако наглашених личних, одлика, стоје на гледишту да се уметнички треба изражавати онако како то, у датом тренутку, чини светска уметничка заједница, или боље рећи они у врховима те заједнице. То је једно од основних начела и Групе Уметника. Она жели да се наш уметнички покрет одржи у најтешњој вези с уметничким покретима у великим уметничким центрима, јер држи да сви добри уметници, без обзира на простор и време, сачињавају једну једину уметничку породицу. Начин изражавања само се ниансира, према личним склоностима уметниковим и у колико се подстрек за уметничко стварање, у разним народима и у разним временима, показује као диференциран. У суштини, оно што је најважније и одлучно по уметничку