Srpski književni glasnik

Уметнички Преглед. ~ 141

редност једног дела, и с обзиром Ha предмет и с обзиром на обраду — елемената који су у ствари неразлучни, · остаје вазда заједничко, свечовечанско. Услед тога, цела исто- puja уметничког стварања приказује нам се као једна везана · уметничка заједница, као једно непрекидно саобраћање духова, | преливање искустава, узлетање истом идеалу. Египћани су учили – код Месопотамаца, да би им се касније поуком одужили. Грци “су учили од свију народа из прибрежних суседних земаља, учили марљиво и дуго, и када су успели прилагодити све ово · знање своме духу и својим потребама, када су постали мајстори с и дали највећа дела, видело се да су они били и највећи учитељи. Римљани, затим Италијани, чинили су то исто. Итали-. _ јанска ренесанса извршила је свој благотворни утицај на све _ европске народе, од Француза, у круг, па све до нашег далмаЕ · тинског приморја. Од појаве Делакроа, затим од натуралиста ти импресиониста, па све до данас, Париз зрачи на све стране – својим подневним сунцем. И сви добри уметници света још се – осећају члановима породице чије је огњиште метропола Фран_ цуске. И, скоро без изузетка, вазда је, у датом времену, само ~ један центар уметнички“ зрачио пуном светлошћу, и давао правац. У уметности бива као и у другим великим дејствима | народа и света. И услед ове узајамности и централности добри се: уметници вазда разумеју, без обзира на простор и на време. И тако ток уметничког постојања продужава своје кретање. И као што ученици постају учитељима, тако се и центри умет: ничког стварања мењају. Путању по којој се они крећу тешко је предвидети, и поред свег искуства које нам пружа прошлост. “о Немци су се одвећ рано били прогласили наследницима ФранГо цуза. Маџари исто тако. Сада то чине Словени. Ми налазимо i да је такво интересовање за уметност погрешно. За нас је 7 много важније који покрет у уметности света броји највише даровитих људи, и који народ нуди својим уметницима највише · погодаба за уметничко стварање. Французе ће наследити они Г који их, стварајући, наткриле у освајању духа светске зајед1 нице. Ми имамо једног уметника који је у толикој мери даровит да је успео, као некакав пика КОГ пролетети целу путању – уметничког стварања. То је Иван Мештровић. Пошто је, разТ вијајући своје пребогате дарове, стално стварајући, поцрпео %. наук који му је пружала савремена уметност, он се залеће о кроз прошла времена славних творевина. И тако, једним _ џиновским замахом, он везује нашу уметност са савременом европском уметношћу, с уметношћу векова, с вечношћу. у исти мах и највише наш уметник, он је, по неком тајанственом правилу, у најмању руку исто толико давао колико и узимао. _ Ато представља огроман уметнички обрачун. Али за нас је _ најутешније то што Мештровић није усамљен. Поред њега и | после њега наступа низ младих, који ове везе хоће да „одрже, · да их даље развијају, да даље освајају. И ова изложба, као

ши