Srpski književni glasnik

"Уметнички Преглед. 143

вима аналитичког поступка огледа се његова тежња ·за тезом и стилом. Дати велике масе, дати простор, дубину, упрошћено, у моћним контрастима, у једрим, засићеним овима топлих и хладних боја. Али целоме овоме поступку | ужи као подлога Г. Добровићево осећање пластичке форме такве. Стога Г. Добровић често моделује или, у његовом чају боље рећи, шеше масе и формира их како кад стигне. тога разлога понекад на његовим радовима видимо одвише струкције. | |

У портретима Г. Добровић чини напоре достојне сваке вале, уноси толико студиозности и разноврсности у схваању да већ самим тим производи јак утисак. Уз то, његов снажни темперамент, његова страст за пластиком, овде. се појављује у некој врсти више раздражености. Међу портрема видимо неке схваћене толико монотонски и монохромски скоро у црно-белом, — да нам производе сасвим стран утисак. Ово долази од преке жеље уметникове да моделује сваку цену. Отуда и оно појачавање црних контура и сејака, и претерано белило на светлим местима. Али то је слу(| само у извесним од тих слика. У већем броју, Г. Добровић колористичан, чак богато колористичан, ма да у свима таје конструктиван и строг, у некима с тежњом за стилом, некима са жељом да се приближи мајсторима венецианске енесансе, а у свима врло изразит. Задржимо се ка портрема Глумца, Г-ђице Олге Хаџијине и Пуковника Чолакшића. Први је схваћен монохромски у једном сиво-плавом модром тону, с јаким контрастима светлог и тамног. Други, једном мирном, отменом складу богатих тонова црвене и боко плаве боје венецијанске раздраганости. Трећи, у суром жутозеленом и кристално плаветном тону реткога склада. Овде имамо три схватања и сва три необично успела. Лик и ста глумчева, с јаким, скоро црним контурама HM сенкама, дваја се у масама и моделује тако снажно да се у томе тешко може даље отићи. Чело глумчево, очи, нос, брада и рука, на коју се подбочио, „све оштро моделовано, оштро ветљено, с пуно израза, даје утисак напрегнутости и фаталсти. У овоме портрету је Г. Добровић, можда више него де, сам свој, личан, средњеевропљанин, Балканац, силник. портрету Г-ђице Хаџијине он је очевидно надахнут једном свим друкчијом визијом, пуном хармоније, пуном мирноће мајестетичности ; он је озарен. На овом најлепшем његовом, гу опште сјајном портрету Г. Добровић је хтео бити вененанац великога стила. И он је у томе у многом и успео, и торед све модерности, и можда против себе самога. Нека биљна милошта и складност владају на овој слици снажних јоја, крепких форми, уравнотежног осветљења. Позађе у плано црвеном, у модро црвеном, у рубину. Од топлог и виког тона, с леве стране, оно се кружно компонује у облику