Srpski književni glasnik

4 нара, # ı 6 ep: ОИ

144 Српски Књижевни Гласник.

једног светлосног свода до хладног и дубоког, на дес! страни. Оно као ауреол урамљује лепу, младу и здраву-глав |.

медејског израза. Глава и тело девојке, у отменом ставу ко) we понује се и издваја од позађа тако срећно Ra Hac OBa nojaBi у директно усићава. Портрет ЛПуковника Чолак-Аншића и а! | оба

недовршен, јасно манифестује уметникову замисао. На њем је изражена отмена марциалност једног интелигентног војник Суро жути и зелени, топли тонови војничке чоје, походн капе, и испеченог лика моделовог изванредно се колористичк хармонишу и пластички одвајају од лозађа у кристално модрим хладним и светлим тоновима. Немарни, мушки став с великим убеђењем насликан, даје овој слици врло мног | карактера и неког лепог патоса. |N

Ако се осврнемо још на врло успеле пеизаже печујскихшти“ винограда и дубровачког приморја, видећемо да је Г. Добровић и“ у врстама слика о којима смо до сада говорили, покушао дати! да своје сликарско „вјерују“, и ако, поуздано, још није дао uu свој уметнички максимум. Стога ћемо и ми овде рећи само с неколико општих речи. У Г. Добровићу као сликару боре се два ту схватања: једно је чисто сликарско, у ужем смислу речи, ишта то је оно велико сезановско, уз које иде смисао за контрасти ! и за тон, или, за осветлење и боју — синтетичко; друго jem конструктивно, кубистичко, аналитичко, коме је подлога, иза сте гледа, урођено сликарево осећање пластичке форме као такве и Ова је борба у толикој мери заоштрена да се покаткада осећа врцање гњева и укус жучи. Али она је и плодоносна у врло великој мери. Г. Добровић је успео, с једне стране, да тј обогати своју првобитно монотону, црну палету, једном расе ит кошном гамом у којој цветају, од дубоко црвеног до светлоштуг ружичног, све ниансе хладних и топлих тонова ове најлепшеш у боје, у којој се жуто смењује од хладног лимуновог тона дДош то мрке печене земље, у 010] плаво, метално плаво и кристално зелено, говоре о своме чедном пореклу, у којој разни тонови сивог и бисерног везују небо и земљу. С друге стране, својим јако развијеним осећањем пластичке форме и својом методич: ношћу, он често успева да пружи сликарске изражаје ретке и пуноће и ретке импресивности. Али укупни утисак који носимо || me. с његове изложбе није ослобођен од осећања да у раду ', |. Добровића још увек има одвећ лаборантског, хотимичног, 0 смишљеног. Он је још у послу, у истраживању, у радионици, у борби. Још није победничка спонтаност заблистала својим. пуним сјајем. Али код овога човека, који има једну тако снажну и тако величанствену визију живота. ми тврдо верујемо да ће тај час доћи. И тада ћемо видети његове слике, | ai нарочито његове композиције, у једном још опојнијем великом, 8 (с сопственом процвату. Тада ћемо свакако сазнати и што више | O његовој груди и о његовом свету. Можда ово условљава | 10

сто | ПУСТ.

TH, те (ем (арени

иу је

оно. Можда је време да се Г. Добровић привије своме огњишту.