Srpski književni glasnik

Уметнички Преглед. 145

би му вероватно помогло да лакше нађе себе самога и мир.

У својим студијама голог и у својим композицијама, Добровић је, с истим врлинама, још више у послу, у истравању. И у томе се његова сигурност у третирању пластичне форме толико испољава да о томе не треба више говорити. Али се сликарски момент у овим радовима очевидно губи, те ови постају немирни и растројени. И материја на овим радовима често остаје несавладана. Али ће све то, уверени смо, доћи, јер у толиким другим сликама уметник

најбоље расе. У питању је само да ли ће Г. Добровић имати прилике да се даље мирно развија и усавршава. Пред овим "питањем стоје и сви остали наши уметници. Основна погодба за појаву уметности уопште, за уметничко развијање и усаГвршавање, то је друштвени момент. Та погодба још није у гнас остварена у потребној мери. Друштвени живот, његов културни ниво, његови економски односи, његове аспирације Гка лепом и душевном, стварају уметнику подлогу и поље за град. Нашим уметницима овај друштвени момент је у толико 'потребнији што су се сви они, без изузетка, формирали на г страни. Наши уметници још немају ни својих радионица, ни т своје зграде за излагање. Па ипак ова изложба, као и многе да друге, сјајно потврђује да ми имамо врло даровитих уметника. Појединци су учинили оно што до њих стоји. У питању је к И хоће ли заједница учинити што до ње стоји, хоће ли омогу3] бити да се наша уметност развија код нас и за нас, хоће ли му поклонити своју љубав, да би јој он дао читав један неД слућени свет. Ми се у то непоколебљиво надамо, ма да нас Т прошлост ничим није задужила. ; M Пројекти Г. Чачиновића сви су тако звани идеслни пројекти, којима није претходила поруџбина, које не спутавају и никакви услови. И у томе је можда њихов највећи недостатак. а јер услови под којима се једна грађевина диже готово редовно Е утичу на њен карактер и на њен израз. Гете је, говорећи о _ поезији, рекао: „Свака добра песма у ствари је пригодна песма.“ ГУ колико већој мери тек то мора важити за архитектуру! BI Ana, kao u увек, ово не важи у потпуности, по готову никако у | случају пројеката Г. Чачиновића. јер, они су већ по самим програмима ослобођени многих услова који се иначе редовно ; ; појављују код других врста грађевина. Г. Чачиновић пројектује | | катедрале, пантеоне, народне домове, ратне споменике, маузо|- леје, крематориуме, палате, позоришта. Ови програми налазе “се стално и у свима временима на списку за извођење у свима културнијим градовима. Намена саме пад, специални друштвени услови и захтеви у најширем смислу речи, и извесни · природни услови образовали би код ових програма онај момент пригоднога о коме Гете говори. На пројектима Г. Чачиновића

оне осећа се утицај ових елемената у стварању типа и 10

1. = vw”.

„ће... ш-= «~

— “

нам је то већ дао, и јер пред собом имамо правог уметника