Srpski književni glasnik

146 Српски Књижевни Гласник.

израза грађевина, осим нешто подвргавања захтевима који излазе из саме намене појединих грађевина. Све је остало. потпуно слободно замишљано и обрађивано. И у томе се јасно примећује утицај маџарске школе и маџарског модерног покрета a у архитектури. 2

Г. Чачиновић је архитект фантазије, романтичар. Он носи ин у себи визију колосалнога и труди се да својом архитектуром ТО произведе утисак поражавајући, као што су чинили архитекти“ Египта и Месопотамије. Он оперише стално с огромним масама. | Али при томе он показује изванредно развијено осећање за“ монументалну пластику. Другостепена пластика и пластика детаља мало га интересују. Он хоће да оживи основне облике“ старих архитектура Истока. Он покушава да дође до једне: синтезе, полазећи од датога, студирајући кроз разна времена i основне архитектонске проблеме груписања маса и распореда простора. При томе он долази до решења велике изразитости, 5 као што је случај с Кашедралом. У овоме пројекту он је по-' кушао да проблем монументалне пластике, остварен на спољном. изгледу грађевине, логички изведе из проблема распореда и јединства простора, који се одиграва у њеној унутрашњости." И он је то успео на један завидан начин, истина пренебрега-! вајући технички момент. Груписање маса у облику многобројних куполастих постројења органски повезаних и хармо-! нично подређених једна другима, а сва централном, изведено је“ врло вешто и производи јак утисак. Јединство и величанственост простора остварени у унутрашњости грађевине подсећају нас на основне врлине византијске архитектуре петога века.

Г. Чачиновић је у овим пројектима показао још да располаже јаком способношћу за необичне комбинације основних геометријских облика при решавању својих архитектонских замисли. Само, у овоме он је често неопрезан. За уметника) пластике великих маса као што је он, статички момент и изражајност коју овај рађа, од одсудног су значаја. Г. Чачиновић је у неколико пројеката ово пренебрегао. Он пирамиду! или купу сече коцком или паралелопипедом, и то нагласи у; спољној архитектури, те се деси да на косе стране пирамиде или кривине купе належу масе коцке или паралелопипеда. Ово; руши утисак стабилности — и у случају када би конструктивно било изводљиво. Даље, Г. Чачиновић оперише изванредно вешто вертикалама, док за хоризонтале и за однос ових према вертикалама има мање смисла. Отуда су његови хоризонтални завршетци грађевине, као и сви кровови (осим куполастих ретко срећно изведени. Али све то вероватно долази услед тога што је Г. Чачиновић мало грађевина изводио и што нема довољно практичног искуства. Оно што њега чини даровитим

чини 06. {3001 | u (hi 1080; UN

TDI браћ 10048 17 19)

редом | зета Цаво || bij; jj 033 Oe J 1) ЦЕЛА Тр ij} (1040, || 401; ДЕНИ J 1 Цаво О друг бр % Ву ЗАВЕСТИ NJ}.

|| | || ||

архитектом то је његова фантазија, његово изванредно јако Mu осећање монументалне пластике и његова тежња за синтезом | VW, у архитектонском изражавању. | | Ату

БРАНКО ПОПОВИЋ.