Srpski književni glasnik

| Ekouowcku IIpernen. 0147 Ко | ž Према објављеним податцима о кретању спољашње трго-

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД.

ИЗВОЗНА ТРГОВИНА У 1920.

"вине, за првих девет месеца прошле године имали смо овај "промет:

x Увоз и ШИ ОДин. 2,576./33,232

о i Извоз...“ Дин. | 710.454,105

| Као што се види, наша извозна трговина, по вредности, чини само 279, од вредности увоза. Ова појава може. се Гобјаснити, донекле, већом потребом за увозом са стране “(због тога што је земља била потпуно исцрпљена) и, затим, ги чињеницом да су увозни артикли скупљи од извозних. Осим тога, треба узети у обзир и кријумчарење, јер због 'извозних царина није сва извезена роба прешла преко царит нарница, па њу стога статистика и није сву забележила. |“ Али главни узрок овом стању треба тражити у Владиној Т трговинској политици и у рђавом саобраћају. Питање саобраћаја толико је важно да заслужује да се њиме посебно · забавимо. Овде ћемо изнети само главне фазе извозне политике гу 1920. \ Почетак прошле године затекао нас је у режиму ствог реном новембра 1919. По решењу Министарског Савета заГ ведене су биле извозне царине за све важније предмете нашег извоза. Најважнији артикли извозне трговине били су- контингентирани (жито и стока), а многи и потпуно забрањени за извоз, као што су: пасуљ, маст, јаја, вуна, кудеља, говеђе коже и други.

| Министру Трговине остављена је била дискреционарна "власт да и ове артикле допушта за извоз путем компенсација. ТУ нракси, то је значило не платити царину за извоз, не донети ' страну валуту у земљу, и не бити обавезан продавати увезене ' артикле за потрошњу (шећер, зејтин, итд.) по једној утврђеној | цени да би се сузбила скупоћа.

i Према томе, режим извозница, против кога се са пуно Г права тако енергично устало, остао је био у важности, само Ту другој форми. Два најбоља месеца за извоз јаја и кукуруза Т (фебруар и март) потпуно су пропала за извозну трговину, Тјер Влада није могла брзо. да се реши колику ће царину Гзавести и коју количину одобрити за извоз. Кад је о томе донета одлука, роба је пропала, цене у иностранству су пале, ои курс страних девиза у нашој земљи био је за извознике (неповољнији.

н Али, не само да је наш извозник био спутан и није могао – слободно. да располаже својом робом и да се користи конШунктуром на светском тржишту. Више свега, владала је пот-

WI:TC TI IE IC.

=

10%