Srpski književni glasnik

148 Српски Књижевни Гласник. _ рову раја

пуна неизвесност какво ће гледиште Влада, од данас до сутра, заузети у питању извоза. Под 17 априлом 1920 донето је пово решење, којим су дотадашње извозне царине за већину наших извозних артикала повишене, а осамнаест најглавнијих 1 с артикала извоза потпуно забрањени за извоз у иностранство. Da Међу осталим, ту су били убројани ови производи: све врсте Ma жита, брашно, варива, крупна и ситна стока, свеже месо, њу х маст, вуна. Други производи, међутим, били су слободни за NOO извоз само привидно, јер су биле заведене високе царине у француским францима за прерађевине меса, јаја, овчје и козје "M. коже, дрво и друго. У то,доба курс франка био. је тако: висок да је овим прохибитивним царинама извоз био потпуно“ онемогућен. Забрањени артикли (из прве групе) могли су се! mi извозити само преко једне организације која је названа Сре- те. дишном Задругом за Снабдевање и Извоз. У тренутку кад“ |) о је то решење публиковано (крајем априла), нико од заинте- 7 ресованих није ни слутио какав ће бити положај ове Сре-' дишне Задруге. Главна борба почела је тек после публикације | IE JE Уредбе о тој Задрузи (8 маја 1920), и трајала је скоро три! от месеца. Мора се признати да је политички моменат преоблађивао у дискусији, тако да се на економске разлоге слабо“ ко обазирао. Најинтересантније је да су политичари који тада ! нису били у Влади доказивали да имамо на стотину хиљада“ вагона хране за извоз, и да ову треба пустити слободно, док || су ти исти људи, кад су били на Влади, били присталице везане про трговине, и то у најгорој форми (путем једног повлашћивања | од стране Министра Трговине за сваки специалан случај). # и Најмање су се у тој дискусији руководили политичким раз-| Ек лозима представници земљорадничке класе. И ако је Уредбом | о о Средишној Задрузи првенствено право уписа њених акција | Nu дато земљорадничким задругама и њиховим савезима, ови су |. ипак били против те установе, јер су признали да немају 1 1 добро изведену организацију за куповину и продају земљо- | радничких производа. Али је њихов најглавнији разлог био у ЈЕ томе што нису располагали довољним новчаним средствима! | за упис акција (капитал од 15 милиона динара), те су сасвим! a | оправдано изјавили бојазан да ће у тој Задрузи прву реч 2 водити велике банке и крупни капиталисти-трговци, који би, То следствено, имали и највеће користи и добитке од те Задруге. Та

_ ___Oa cBe TO BpeMe, од скоро три месеца, трговински саоораћај био је потпуно укочен. Тек 27 јула донето је решење ке. Министарског Привредно-Финансијског Комитета којим се укида јао Средишна Задруга и одобрава слободни извоз, уз плаћање |“ царине и осигурање валуте. За. пшеницу је утврђен кон-| |

4

тингент од 15,000 вагона, који ни до краја године није био“ исцрпен. Ia

_ Поред разних административних тешкоћа, извоз није био 46 интенсиван и стога што су извозне царине толико поскупља-!