Srpski književni glasnik

СРПСКИ

– КЊИЖЕВНИ Г ЛАСНИК

M |___HOBA CEPMJA, Kmwura II, Bpoj 3. — 1 Đe6pyap, 1921.

A БЈЕЛОУШКА. IX (Kpai.)

:

Младић дође до баре, огледа се наоколо, претражи | врбик, врати се и кликну: „Тихана!“ У његову је гласу било толико бриге да она одмах гувидје како се он боји за њу. Морала је да му се одазове, – јер ће он иначе одмах отићи и тражити је по свим тршчацима, а она ће остати сама и изгубљена. _ — "Тихана! Тихана! Његов је глас био сада друкчији но онда кад ју је звао у Мрзлицу. Мекши је и слађи, и у њему дрхће нешто што је И хвата за срце. Она већ осјећа да ће младић заплакати не | – одазове ли му се што прије. Ђердан се не љути што му је a можда побјегла, но се боји да је пропала у блато, утопила · 4 се у воду, изгубила у тршчаку. | | “ Она се таји, и мисли како би му могла јавити да је жива и да му није далеко, а да му се ипак не открије. Откину метлицу с трстике и баци је крадом младићу · испред ногу. i Он ђипну од радости. SO — Тихана. Ал' си ме престрашила... С тршчаком нема “ шале. Једва знамо куд се може проћи. 2 Не доби одговора те опет викну: — Тихана! Јави ми се изнова! Мјесто одговора долетје му на раме лопочев цвијет. Ђердан се“насмјехну и загледа у нешто што се мицало у барици. | 1

4