Srpski književni glasnik

Бјелоушка. | 167

%, [i

ногама; газови им се сами показиваху; сухо, чврсто блато откриваше им се сваки пут кад би залутали међу плитке баре; какав ненадани пролаз нашао би се сваки час пред њима да их поведе на сухо.

b Змију су носили наизмјенце, сигурни да ће их она довести до онога што су тражили. С почетка се бојаху да ће 'их она оставити, склизнути им низ тијело и побјећи, али их "бјелоушка није више пуштала, држала их се чврсто вијући им се около паса, пењући им се на рамена.

Зи Они су осјећали да им је читави тршчак склон, и да им осе неће ништа зла догодити. Јата гњураца, што су пливала по "барама пуним рогоза и сите, гледала су у њих без страха; ронци нијесу бјежали под воду, кад би они банули на руб – локве; „дак! Mak!“ поздрављаху их из локви гуше веслајући – зеленим ногама и кимајући им при сваком веслају главом, а “ велике бијеле чапље остајале су покрај њих мирне и непомичне – на једној нози машући им само дугом лепетавом перјаницом. И они су ишли наоколо држећи се за руке, хватајући e се за лакат, помагајући се на тежим пролазима и додири“ вајући се при томе тијелом. Очи су им сјале, лице им се – руменило и власи им вијориле у вјетрићу. Трчали су кроз “ шаш, вијали се по ливадицама у заборави свега и свакога, _ He осјећајући друго но да су млади и слободни као двије птице. — Гле! Двор! Двор! ;

U A кад би дотрчали и видјели да их је ракита или oTouHh _ HapatreH TDCTMKOM преварио, они се нијесу ни тужили ни – љутили, као да није баш замађијани дворац оно што траже, но можда нешто друго.

— Бјелоушко!

А змија је такођер бивала све немирнија. Пријањала је _ увијек тијесније уз њихову кожу и постајала мекша и топлија. | Једном се тако ови около њихових лаката да је оно двоје “ морало ићи раме уз раме, бок уз бок као да су загрљени, – па их проже пријатан немир и угодна тјескоба, која их више “не остави. Кад би се нашли близу, животиња је хитро и вјешто “ пролазила с једнога на другога и носила им нов немир и – нову тјескобу. Они су се све чешће и чвршће држали за _ руку и гледали се дубоко у очи.

3 — Тихана!

— Ђердане !