Srpski književni glasnik

За Дон Карлоса! 175

ко Кад се пробуди, сав изломљен и скочањен, његов вагон с је јурио. Плавичаста светлост испуњавала. је купе. Оливје · погледа у часовник. Приближавало се Пуијоу.

3 Он се наслони на прозор и устукну, засењен. Планине су је биле ту. На сивом небу, на видику, оне су се издвајале, потпуно bb. беле, не може бити правилније. Оливје је знао само Алпе. Каква _ разлика између ових планина и суморног хаоса алпијског ! Горски поток јурио је напоредо с возом. То су били _ црни таласи који су кључали око стена разасутих по његову O кориту. Свуд унаоколо, мирна валовита поља. Куће су имале шиљате кровове од шкриљца, због снега. У кестеницима био _ је још по који бакренаст лист...

Локомотива писну: Пуијо!

Поштанска кола полазила су за Вилелеон тек у два сата. У једној тихој механској кујни, Оливје се намести испред велике ватре. Затим, пошто је попио шољу беле кафе, он извуче из своје торбе прву од две свеске Админисшрашивног Права од Г. Дикрока, и стаде да проучава надлежности среских начелника. Он није имао никаквог појма о праву уопште, ни о административном праву посебице. Будући од природе савестан, он је налазио да није одвише времена цело једно јутро да би се упознао са својим новим дужностима.

Али убрзо склопи књигу. „Све ово је теорија, рећи ће он у себи. Једино практика има важности. У осталом, ја имам намеру да децентралишем власт што је могуће мање.“

И изађе да посматра Пиренеје, који су се блистали леденим плаветнилом у слабом јутарњем азуру.

Као случајно, поштанска кола имала су више од сата задоцњења. Ноћ је била готово пала кад стигоше у Совтер, · где су се мењали коњи. Оливје попи шољу топлог вина у хотелу Тионвил. Одатле се кретоше с три путника: двема Бискајкама, умотаним у њихове црне огртаче, и једним сањивим свештеником. Кад би се кожна завеса с предње стране кола раздвојила, и пропустила светлост из фењера, Оливје би опазио лице у жена, бело као восак.

Пут се пео. То се осећало по хладноћи која је бивала . све оштрија. Непрекидно клокотање пратило је лупу точкова. С десна је текао поток, али се није видео.

У колима, свештеник је ркао. Једна од две жене, стара, читала је молитве пребирајући бројанице; она друга, непо-