Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
182 Српски Књижевни Гласник.
У белу Нирвану ршуме модри океани нових порода r Хладећи пеном буктеће ране Свијух! На прагу Вечности сунча се Буда овенчан славом Богова у блажености!... Док океани, сунце и звезде, што слушају жену надшуме Све свемирским Химнама Вечној њезиној љубави!... |
ЈОСИП КОСОР.
ЧЕЖЊ-А:.
С модрих гора зелени мирис бор и јела на Те сипи И мрси Ти свилу власи...
У долини цветној веје мирис Весне мијући ти чула...
Из пучина плавих наплављују на Те славуљи, палчићи и жуне
Нежне пурпурне и етерне копрене!...
Ал“ усне Твоје пупчају у сунцу ко каранфил и ружа... Оне жеђају страсно пољупце, жар и пену, Романе месечине на основи чежње
И слатку смрт у страсти љубави!... Док Венера трепти у чаробноме колуту!...
ЈОСИП КОСОР.