Srpski književni glasnik

ТРЕПАВИЦЕ.

Две љиљанске лептирке, што на крају крила сунчано јарко злато носе,

и што на целов ко на пуп пун росе падају с дугом стрепњом и застају;

можда два листка ране руже, што се убавим жаром твојих ока двају

на рубу љупко опаљена сјају, задишућ' слатким дахом твоје косе;

ил' звезде две са зракама од злата, које два врана неба собом крију, где песме моје рађају се, клију;

ах, две најмекше, најжудније моје риме, близанке трептаве, без јата, те дуге, лепе трепавице твоје!

МИРКО КОРОЛИЈА.