Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
ТРЕПАВИЦЕ.
Две љиљанске лептирке, што на крају крила сунчано јарко злато носе,
и што на целов ко на пуп пун росе падају с дугом стрепњом и застају;
можда два листка ране руже, што се убавим жаром твојих ока двају
на рубу љупко опаљена сјају, задишућ' слатким дахом твоје косе;
ил' звезде две са зракама од злата, које два врана неба собом крију, где песме моје рађају се, клију;
ах, две најмекше, најжудније моје риме, близанке трептаве, без јата, те дуге, лепе трепавице твоје!
МИРКО КОРОЛИЈА.