Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
БАКЉА.
Судбина нам је била будна мати и никад није сањала.
Не смирише се наше душе,
врео је
у срцу нашем вечно крвав вир. О проклет мир... ·
а слава, слава бури, што нас је по дивљем мору гањала
и гањала!
Прегазило нас није грозно време. Под жељезним котачима
не попуцаше наше кости,
није |
на наше царство пао вечни мрак. Наш бол је свет,
благословљена патња што нас је учинила све јачима
и јачима!
Јер сад нам гори наша жива бакља =: све жешће и све бујније. Не пркоси јој више тмина, није око ње фијук ветра, леден зрак. О проклет мрак, а слава, слава бакљи што нам се распламсава све рујније и рујније!... ГУСТАВ КРКЛЕЦ.