Srpski književni glasnik

БАКЉА.

Судбина нам је била будна мати и никад није сањала.

Не смирише се наше душе,

врео је

у срцу нашем вечно крвав вир. О проклет мир... ·

а слава, слава бури, што нас је по дивљем мору гањала

и гањала!

Прегазило нас није грозно време. Под жељезним котачима

не попуцаше наше кости,

није |

на наше царство пао вечни мрак. Наш бол је свет,

благословљена патња што нас је учинила све јачима

и јачима!

Јер сад нам гори наша жива бакља =: све жешће и све бујније. Не пркоси јој више тмина, није око ње фијук ветра, леден зрак. О проклет мрак, а слава, слава бакљи што нам се распламсава све рујније и рујније!... ГУСТАВ КРКЛЕЦ.