Srpski književni glasnik

188 Српски Књижевни Гласник.

љубављу прате рад свога ближњег, где још нема оне широке симпатије за све што је паметно и добро, Никола Антула Md

на Крф, пријатељи су желели да га задрже на послу тамо,“ бар док се не опорави; али он није хтео ни да чује за то, и – вратио се у пук, на положај, где га је очекивала смрт... ~

Књижевни рад Николе Антуле, прекинут у његовој триде- | сетој години, доста је обилан, и тиче се махом дубровачке књижевности, омладинског покрета шездесетих година, и савре- | мене српско-хрватске белетристике. %

Он се нарочито био посветио дубровачкој књижевности. | Ради тога је био добро научио латински језик и ишао“ у Дубровник. У Риму је проучавао италијанску књижевност, нарочито оне њене епохе које имају везе са нашом приморском – књижевношћу. Из Рима је, као резервни официр, пред мобилизацију 1914, заклопивши своје књиге похитао у Београд, у свој ескадрон. Он је разумевао, познавао и волео дубровачку | ф књижевност; радови које нам је оставио о њој, и ако фрагмен- “ тарног карактера, сведоче каквог смо књижевног историка те | посебне периоде наше прошлости изгубили у њему. Е

Поводом књиге Др. Франа Кулишића о Џиву Бунићу | зучићевићу, Антула је написао, у овом истом 'часопису (16

Кори њи

552

фебруар 1912) један опсежан реферат, који је привукао пажњу | свих стручњака на овога младог колегу. Такав је и његов приказ | студије Г. Павла Поповића о Аншуну Сасину (16 август 1912) У тој области наше књижевне историје, Антула је већ био | стекао ауторитета, и он he ту дуго остати незамењен. Треба | прочитати његов приказ, управо оптужбу против трен Споменице о Паду Дубровачке Републике (1 децембар 1908), па осетити колико је он свестрано и зналачки био ушао уд дубровачке ствари.

У времену кад се код нас тек будио интерес за хрватску и словеначку и бугарску књижевност — захваљујући омладин-“ ском покрету од 1904, — Антула је, један од 'првих, почео |

! Осим противне ознаке, радови су објављени у првој серији Српског | Књижевног Гласника. 4,