Srpski književni glasnik
с
Никола Антула. 4180
роучарати савремене југословенске писце, нарочито хрватске. "У тесном оквиру једнога „приказа“, он је успевао да нас упозна са писцем, садржином књиге и њеном вредношћу. Читајући две-три његове странице, ми смо били начисто о томе шта вреде: црногорске Просше Душе Г. Сава Вулетића ; далматин"ске ДокКолице Г. Илије Ујевића; социални роман Г. Јосипа Косора Расањ чије тадашње романтичарско „појетизовање“ и старин"ско осећање природе „нису отишли даље од јанка Веселиноi nuha“; бледе репортерске Слике и прилике из Нерешљанске "Крајине Г. Ника Андријашевића; или Бијег, „роман без оквира“ _ T. M. HexajeBa- Цихлара. | Оно што даје нарочиту живост Антулиним приказима, "то је ироничан тон једнога рглсе-зап5-тте'а. У тој врсти критике, он је створио читав мали жанр. Такав је приказ „пис5 · мених ћеретања“ Г. Јована Протића, онога назор-духовитог “писца разних Шарених Шљунака, и Сеоских Фошографија, пио | „пером и оловком“ ; или приказ осечког поете и новелисте Г. Рудолфа Фрањина Мађера (Записци са Села и Пориви), чија занимљивост лежи „ван онога што је он писао“ : у лепом здању, са фотографијом писца, и списком његових дела, „и "оних која су штампана, и оних која су у рукопису, и оних која су још у глави“, затим у посветама и цитираним стихо" вима... Са два-три карактеристична навода, Антула нам је – представљао „писца“ и његов „стил“. Он је понекад цео приказ – сводио на вешто повезане наводе, који говоре сами собом. Духовит, он је волео књижевне мистификације, и његови ји _ ближи другови знају за њих још из Семинара. У Босанској _ Вили, 1909 године, изишао је, у врло похвалној форми, један a ANNE приказ Песама Г. П. ]. Одавића, са потписом: „Антун Николић. Загреб.“ Приказ је могао да заведе просто_ душног читаоца. Али познавајући Антулин манир, ми смо ona били начисто са идентичношћу „Антуна Николића“ 1 i
и да није било размене у имену и презимену. До. Поред приказа и бележака у Српском Књижевном Гла"снику, Антула је писао и у обновљеном Словенском Југу (0 i Кочићевим Jayuuma са Змијања), у мостарском Народу, у » Savremeniku, y Slovanskom Pregledu (nperneh CpHCKe књижев3 HOCTH за годину 1910 и 1911). Он је радио и у дневним листовима, “и једно време водио позоришну и књижевну хронику у Шшампи.