Srpski književni glasnik

192 Српски Књижевни Гласник.

дети, и кадаг Надајмо се да ћемо се како-тако наћи у нашем |“

Београду... Али шта нас још чека у Србији!“ И он се тужи | ји што нема вести од своје сироте мајке... jj ' На глас да је разорен Српски Семинар, писао је Антула Н ;

с положаја Г. Павлу Поповићу једно писмо пуно вере у боље“ пи дане: | |" ДЕ Ја се ипак надам да ће стара срећа бити и овом приликом од по пат моћи; да ћу ја опет видети стару семинарску собу још лепшу него што |. је била, и са већом библиотеком него што је имала раније; да ћу у њој | | видети вас на раду, и да ћу понова, као у старо време, тражити по по-! лицама и књигама, и пети се уз оне чувене семинарске лествице. И када || са врха тих лествица погледам кроз један од она три висока прозора, и кад преко кровова угледам део злосрећне и страшне бежанијске косе — 1 надам се да ћу имати огромно задовољство при помисли да је тај брег, са којега је бомбардован Српски Семинар, постао Србијин, и да служи || на заштиту нашег Београда. * i Србија се ослободила, Југославија се ујединила, Семинар“

се опет подигао, али он то није дочекао. :

Његов је спомен од оних који оплемењавају душу. МИОДРАГ ИБРОВАЦ.

7

ДВЕ МИСЛИ ПРЕД КОНСТИТУАНТУ.

Поводом отварења Уставотворне Скупштине, Ја бих да · напоменем две мисли којима бих тражио места у 5 ставу, да | сам међу уставотворцима. |

1. — Прва би била да званично име наше државе буде 43 Југословенска. Уставотворац, колико знамо, нема нигде оби- · чаја да имену државе посвећује нарочит члан Устава (као што то чини наша Крфска Декларација). Али се име државе, ло- гички, спомиње онако узгред, обично већ у првом члану Устава, и ми на то мислимо.

Досадашњи назив Краљевина Срба, Хрваша и Словенаца није уопште никакво име, него један политички компромис. Једно име, кратко као сва практична имена, то је ствар не- | сумњиве практичне потребе. Међутим, име Југославија наилази | у српском делу народа на озбиљан отпор. За омраженост ове кованице међу Србима није без вредности то што се она