Srpski književni glasnik

Две Мисли пред Конституантом. | 193

не слаже ни са духом нашег језика. Реч „Југославија“ скована

је по туђим језицима, а не по нашем. још од средњега века,

| Ham народ, где год је сам давао име некој народној држави,

Ф служио се придевом (Хрватска, Бугарска, Турска, Маџарска,

Влашка, Немачка, итд.). Како је познато, уз придев је испо-

jeka "стајала и именица (у множини: „земље“, „стране“), или

се име народа употребљавало и за земљу. Имена која одсту-

|nay од овога правила сва су страног порекла. Име „Србија“,

је пример, најпре се налази у грчким изворима и биће да је

“ отуда дошло и нама и Западу. Имена „Русија,“ „Румунија“, „Ау-

стрија,“ и друга, сва су примљена са стране. Г. Смодлака у не-

“колико је веран нашој народној традицији кад у свом нацрту

“ Устава предлаже да име државе буде Држава Југословенска. У

– самом тексту нашега Устава, као и Уставима многих других

“ земаља, може да долази, наравно, уз правои ме државе и она

именица која означује њен облик владавине. Ми се овде не ми-

“ слимо упуштати у расправу да ли та додата именица има да буде

– „Држава“ или „Краљевина“ (као у Крфској Декларацији), или

– „Краљевство“ (као у нацрту Г. Протића). Главно је да право

име буде југословенска. Ма какав био онај званични додатак,

он ће у незваничној, а с временом и употребом и у службеној

пракси отпасти.

још нешто против имена „Југославија“. Многи наши за-

_ падни писци пишу „Југославен“ и „југославенски“, место „Југо-

– словен“ и „југословенски“. Те облике брани недавно и Г. Ре-

“ шетар, и то не као филолог. Оригинални облик је у старом

“ нашем језику „Словенин“, множина „Словене“. Од тога су,

како вели Јиричек, Грци направили писани облик 5Хјабепог,

ЗИабог и 5ИЈабог, и што се изговара као „Склавини“, „Склави“

и „Стхлави“, а томе одговарају латински облици Sclavini,

_ Sclaveni, Sclavi, 4 доцнији романски и германски Slavi, die

| 5ј/ареп. Грчки записи зову у шестом веку земљу с леве стране

| Дунава (т. |. наша насеља) „Славиниа“, а од седмог до десетог

века то се име даје целој балканској унутрашњости од Задра

ДО Солуна: 5Мабттат, латински 5сауета, 5стауота. Од тога

туђег назива остало је данашње име „Славонија“. За нас је туђ и руски облик „Славјанин“.

; Ако би се у имену државе чувало ово туђинско „а“,

– онда би оно, по природи ствари, продрло и у име народа и

_ језика, па би припадник државе „Југославије“ логично био по