Srpski književni glasnik

200 Српски Књижевни Гласник.

Чињеница да се велики број људи борио без страсти, да је огроман број људи доказао да је није имао и да је мо- | гуће било да се угуши једна природна импулсија; факт да се данашњи поступци људи, по побудама, разликују од ранијих · људских поступака, како се може објаснити 7 Ако оно стање | свести, из напора које резултује воља, само собом нема ни- | каквог дејства, ако је сва функција свести искључиво у кон--· статовању стања ствари што га производи онај психо-физио- | лошки механизам, онда где треба тражити ону моћ која 154 успела да донекле дисциплинује један унутрашњи људски нагон | као што је страст 2 :

Из онога напред изнесеног тврђења, међутим, морало би 8 се извести ово што следује и што је апсурдно: да једном резултату -—— дисциплиновању природне импулсије, — против“ чијег се остварења непрекидно и жестоко боре они елементи · који имају основу физиолошку, треба тражити узрок баш у функцији, у раду тих истих елемената, у оном механизму, уз коме се, као што каже Рибо, налази моћ која једино покреће или задржава. Може ли се, збиља, пристати, да све постиг-“ нуте промене у људском развићу, сва савлађивања, све победе у смислу усавршавања, моралног, интелектуалног и других, буду објашњене једино радњама оног, у ствари, несвесног механизма, чију би функцију свест, у јединој улози посматрача, | имала само да констатује, да су сви они успеси постигнути | без учешћа и без активности свести која је само играла улогу сведока 7 3]

Ми, на против, верујемо у својство свести да експлоа-! тише онај психо-физиолошки механизам, да га искоришћује, | да га, једном речи, учини својим послушним слугом. Истина | је, да на овом свету нема апсолутног, али се зато нема права! тврдити о потпуној немоћи воље. f

По Толстоју, познато је, не може се добити никад појам |

слободи у простору. Сваки поступак човеков зависи од околине, од спољашњег света. Човек подигне руку па је спусти | | и њему изгледа да је слободан; али он не може у сваком | |, правцу подићи руку јер ће наићи на препреке. Да би поступак | био слободан, треба да се не наилазе никакве сметње. Да 6 1 човек био слободан, треба га замислити изван простора, што. | је немогуће. — Али човек може да подигне и спусти руку, свуда где не наилази на препреке. Он ту може да чини или 1

|