Srpski književni glasnik

"Снага Воље и Снага Идеје. 21205

| Паралелисти, који одвајају физичко од психичког као два _ независна живота, не могу тако исто да издрже критику која истиче несумњиву комбинацију ова два живота.

И заиста је очевидно да постоји тесна веза између мисли и одговарајућих покрета мождане материје т.ј. да су психичко и материално. корелативи.

Али начин функције ове комбиноване снаге то је тајна. И зато су сви они у праву што истичу да питање о слободи воље сведено на онај терен природњака не може ни да постоји као питање. Има, међутим, ово: Човек се осећа и зна механичарем своје машине. Његова слобода и његова независност је у том сазнању да је баш он она локомотива која је свој сопствени механичар, да он, под извесним приликама, може да условљава, отпочиње, продужава и задржава активност ове машине, своју активност. Човек има непосредан утисак да је слободан и његово интимно искуство потврђује често да је овај утисак оправдан и он осећа и зна једну снагу у себи, силу коју црпе из живота локомотиве под паром, у којој он осећа и зна да се налази, којом он осећа могућност да располаже и која чини да се он осећа и зна господарем. Он је, затим, свестан да стварно ради и хоће т. |. да производи енергију, да се самоопредељује, да је његова активност једна стваралачка активност и његова сопствена од њега зависна активност. Тако, на пример, ону свест о многострукој одговорности његовој могла је родити само свест о његовој слободи и самоопредељењу. И како се без оне прве не може замислити живот тако се без оне друге не може замислити човек.

Да се у човеку јави разум потребна је, зна се, једна сума искуства и васпитања, нужно је да се испуне извесни услови. Све док се ови услови не испуне рад свести састоји се само у опажању оног стања природних тежњи, импулсија и наклоности. У том периоду свест значи само једно стање повођења, опажања и имитовања.

(Крај у идућем броју.) ДРАГИША ВАСИЋ.