Srpski književni glasnik

ин сгвни Преглед. | 221

али ево, каткад, пишући за столом, кад затворим очи у визије присне,

као неки санак дахнут алкохолом твоја светла глава ћутке ми се присне;

те у премирању свога срца будна, опет кушам твоје длане овлажене,

| | злопатнички гутам знања узалудна: ко: да ћу морат волет и волети жене.

Али Лелек Себра није само очајни вапај заробљене душе, он је у исто време и громки крик бунтовне савести, коју још везује „поземљарска тмица“ и гуши СИВИ „дим сужањских зреника“, кроз који „хори брука живодера“ ; — он је, затим, победнички занос ослобођеног духа који раскида са стварношћу, да створи себи оделити свет „на ону страну јуче-

рашњих међа“, 8 не у сенци гробља — него на Ваздуху,

— свет идеалан до душе, али у својој битности саграђен од састојака те исте стварности, за коју, нека се узгред напомене, Tr. Ујевић показује својом уметношћу толико много смисла. У Маштовишој Ноћи, једној од најсавршенијих песама целе збирке, и кључу њеном, он узбуђеним стиховима, — чији акценти неће "остати незапажени ни у кратком одломку који наводимо, у толико пре што нас 'они и несвесно повлаче најаутентичнијим "ритмовима Г. М. Ракића и М. Бојића, — он призива „светла "врела благозвучна“ звонке поноћи у којој чека „зору своје Наде“, кад ће „крикнути свету Лична Права“, и кличе „мртвима што спавају“ :

Благословљени дакле здрави! Глупи! И прослављени без кичме, без мозга! Грађани! Дрипци! Болничари тупи,

јер, гле, ја слушам како свира розга.

Ca сликом плеса усред шедрвана мој данак ево блиста се у мраку ко царски бисер рујних Ђулистана што Исток драга у јутарњем хаку; —

и раздире „досаду спања“ бунтовничким криком мрачној ноћи:

Пламсај црвено, а на моме месу изгори ситне дневне нечистоће, A K- и дај ми врати, у том урнебесу, С огањ заноса и звезду самоће!

За Видовњачки снови „кроз винске кристале“ и кавански „жути дим цигара“, „загрљаји са Опсеном и Маглом“ у „духовном пијанству“ и екстазама ноћне самоће, одводе песника тистовремено и у словенску друштвену мистику разочараног наIL ционалистичког револуционара (прожету иронијом у Рошонди,