Srpski književni glasnik

234. ~. Српски Књижевни Гласник. 144

извесним аграрним комунизмом Србијанаца, као и са република– низмом Хрвата, словеначки сељаци немају ничега заједничког. Необично пада у очи бројна јачина социалистичке и комунистичке странке уопште, а социалиста посебице. И једни. и други добили су од 40 посланика, што долази на целу Словенију, 12 мандата, — а ових сами социалисти добили су седам. И ако је Словенија индустријски најјачи део наше државе, ипак овај број социалистичко-комунистичких мандата не стоји ни у каквој сразмери са привредним и друштвеним стањем народа. Тумачити се може ова појава само тиме, што је Словенија због свога положаја још више него друге покрајине изложена утицају страних елемената, нарочито Италије и Немачке Аустрије, и што је највећи део пређашњих немачкара, који сг нг могу спријатељити с новим стањем ствари, ногорно | гласао против грађанских партија, које су биле носиоци националних идеја. Слична појава оној у Црној Гори и Македонији, ипак са једном карактеристичном разликом: док је у тим покрајинама порастао комунизам, видимо у северноме 1 делу Словеније, Штајерској, пораст: социализма. Тумачити | можемо ову појаву само тиме што је Штајерска до уједињења | „лотпадалала под бечку ' социалистичку организацију, која се од вајкада више старала за солидно васпитање својих чла-" пова о проблемима социализма, него за придобивање непро- . свећених маса празним фразама, као што се то чинило у дру- | гим крајевима наше државе. | Рачун победе сељака и социалиста платили су највише | клерикали. Странка која је, кроз више деценија, имала гоTOBO цео народ за собом, добила је у овим изборима тек | једну трећину мандата. При томе је значајно да је то једина 7 странка која је ушла у изборну борбу са аутономистичким | програмом. Њезин пораз има нечега сличног са поразом | Хрватске Заједнице. Државноправна идеологија не привлачи || више широке масе. Ове се опредељују по материалним ста- |, лешким интересима. У вођству странке овај неочекивани | изоорни резултат проузроковао је праву пометњу. У тој пометњи успела је млађа крањска група придобити вођство | странке чак за републиканско становиште, и тиме принудило | Др-а Корошца на оставку. Али то је опет изазвало отпор Шта- | Јерске. Професор богословије Др. Ковачић, који је објавио у,“ мариборској Сшражи ванредно оштар протест против поли- тике странкине како се води у Љубљани, не спада међу активне политичаре. Ипак је његова изјава изазвала велику || пажњу, и то због угледа који он ужива као научни радник. Није вероватно да би могло доћи до расцепа у странци, али ЈЕ И то један од симптома да се после педесет година север- || номе делу Словеније, Марибору, опет враћа она политичка и културна важност, која му припада по његовој економској снази и политичкој трезвености. | ДР. СТЕВАН САГАДИН.