Srpski književni glasnik

, Оцене и Прикази. 235.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

| дан А. Лончаревић, Наше Друшшво. Издање Књижар-– . Б. Цвијановића, Београд, 1921.

i: И ако скромни обим ове мале књиге, која носи тако привлачно и крупно име, не обећава много, ипак бисмо имали 1 рава очекивати да из ње сазнамо нешто више о томе какво је. наше данашње друштво и какав положај у њему треба да заузме сваки појединац. Међутим, већ прве странице показују Гда је писац имао среће само када је бирао наслов, а да га је та срећа сасвим оставила када је почео да пише. : · Књига, дакако, има своју тезу : „Наше друштво је болесно ои зато треба што пре приступити брижљивом лечењу,“ "пошто се, наравно, прво пронађу узроци наших општих невоља, | "као што каже писац. И замишљајући себе као лекара, он са "пуно важности приступа нашем друштву да му одреди тачну тдиагнозу и, потражи лека. При томе он почиње из основа: год родитељског дома и „анђеоског доба“, то јест од момента "када „човечје биће ступа у овоземаљски живот у потпуној Гдушевној несвесности.“ — Но и ако се тако подухватио да – пронађе и уништи болест у самој клици, Г. Лончаревић, као 'и' толики други лекари у осталом, више прописује и саветује его што лечи, и на крају крајева оставља свога пациента у стоме нездравом стању. Кратко речено, писац је најчешће M ставу и стилу доказивача неоспорних тврдњи, и кад из тога "става изађе, излази на властиту штету. Тако, стрпљиви читалац PM који савлада већи део његова текста и на страни 28 сазна да ИУ рукама омладине лежи будућност народа -— на млађима Гсвет остаје,“ — почне се изненађивати изјавама и критикама оје више не може да прими без резерве. Тако, пре свега, во: „Поред толиких завидних врлина наше друштво има и едну врло велику ману, а то је сурова неблагодарност према војим врсним члановима, којима би се свака друга нација оносила.“ Затим, мало даље: „Разорно дејство друштвене еблагодарности састоји се у томе, што она код младих радника убија вољу за самопожртвовањем.“ — По овоме и сличним онстатацијама — на пример, како „млађи свет злоупотреб"љава благост и добродушност старијих људи“, како наш народ | „HaTu o pbaBux GpakoBa“, u TO cTora MITO je „OoraTcTBO, He % третко, узрок брачне несреће,“ — по свему овоме наше друтво заиста не изгледа нимало симпатично у овој танкој књизи. Међутим, утешно је што, при свем том, писац има и ало наде: „Наше друштво срећом ипак није још запало у едно тако безизлазно стање. Оно је болесно, али оно може у болест преболети, ако се приступи савесном лечењу.“ |) Само — да се то понови још једанпут у овој књизи не можемо ми ни да назремо правога лекара, — уопште ни-

ју % 3