Srpski književni glasnik

236: - Српски Књижевни Гласник.

каквог лекара, него и после читања не знамо управо ни оЈ чега болује наше данашње друштво. Очевидно је да писац није умео наћи проблеме које ваљг решавати, нити је указао | на кризе које треба отклањати, него је запазио само извесне | мане на површини, али тако ситне да чак не би вредело ди-

зати глас у јавности када би то били једини знаци нездравога друштвеног стања. Зато, оваква каква је, књига Г. Лончаревића сигурно никога неће излечити нити ће ишта поправити; јер писац који није у стању да нам учини утисак дубином | својих опсервација, не може ни да нас поучи и придобије | својим саветима. Осим тога, зна се да општа места и три- | wsaanHe (bpaae He yOebyly HuM-oHMa када их је мање, него нас остављају тамо где смо и пре били.

10

ПОЧЕ: КАТАРИНА БОГДАНОВИЋ. |

Ђорђе Пејановић, Крашка Упушсшва за Оснивање, Уређење и Руковање Народних јавних Књижница. Издање Друштва. „Просвете“, Сарајево, 1920.

У раду на ширењу народне просвете књига је једно од! најбољих средстава. Потпуно је оправдана замерка коју чин писац ове књижице да се код нас то довољно не увиђа, m се за новине и читаонице издаје много и радо, а за књиге књижнице не даје се готово ништа, па и оно што се даје, | даје се нерадо. Књиге су у погледу просвећивања и васпитања“ друштва несравњено вредније од новина, па би с обзиром на то онај горњи сразмер морао бити посве другачији. Већи интерес за књигу може се пробудити добро уређеним и добро вођеним народним јавним књижницама, и T.; Пејановић нам у овом свом раду даје Упутства која су за тај посао најпотребнија. Он у њему расправља: о оснивању нових. књижница и реорганизовању старих, о избору, попису и стручној подели књига, о вођењу каталога и сигнирању књига,“ што је добро разјашњено са двадесет примера. — Изложена! су четири система ређања књига: по струкама, по азбучном и механичком реду, и систем поретка по формату. Писац је“ истакао добре и слабе стране сваког од ових система, па, јез довољно оправданих разлога, даје предност механичком – и оном по формату, док би по нашем мишљењу предност | гребало дати систему стручне поделе пре него онима. Рас-| прављајући о употреби књига, чини нам се да писац и сувише 14 наглашава бесплатност читања. Добро би било искуством | проверити колико је наша читалачка публика вољна жртво-' | BaTH за читање добрих и лепих књига. Овако изгледа да би | она пре била вољна тражити од књижничара награду што се жртвује да нешто ваљано прочита! , Пошто је изложио упутства о позајмици и враћању књига, |

о вођењу разних статистика, писац даје за узор, на крају

и о : 7

| а | a

из Ke O Nr VS TC LI Ja u ovom