Srpski književni glasnik

Је55у. 245

праснуло би у смех кад бих којом приликом пред многим _ људима испричао свој случај Се рећи, случај мога пријатеља). Срећом, ми смо сами... а ти си онај стоти: теби га смем поверити.

| Једне ноћи, неколико дана пред повратак на фронт, ушли осмо у један циркус. ја сам већ био уморан и рекао сам да више немамо шта тражити. „Чему се надаш, питао сам га, _ људи су забављени. сваки својим послом, а жене су изгу– биле стид.“ И смејао сам се. Био сам разочаран бескрајном · глупошћу и пароксизмом халакавог згртања новца. Празнине Го су ме заокупиле. Али он се надао и вукао ме са собом. Тако сам ушао те вечери у циркус, где је било досадно, јер ја не ~ волим тај свет задахтаних балерина, мајмунских акробата и _ других нездравих чуда.

~ Хтео сам и одатле отићи. Управо у часу кад сам се ди“ гао, ушла је у арену плава девојчица, Је55у — како ју је циркус – огласио великим жутим словима. Да видимо и то чудо, поГо мислио сам, а пријатељ се мој утишао с напрегнутом пажњом _ Ha свом месту. Девојчица је са своје две сестре узела изво/ дити смеле акробатске игре, ништа изванредно, хиљаду пута виђено. За то време слуге су дигле на средини циркуса, високо до под строп, некакву греду и причврстили је. /е55у је – навукла ципеле са шиљатим јаким зупцима на ђону, успела _ ce Ha ужету до греде, — извила се наглавце и узела заба“дати зупце ципела у греду, корачајући наглавце... Ха, то је “била већ боља тачка, помало смртоноска... нешто за живце, “ што публика воли, —— јер само мало се нога оклизне и... = Тачка без музике наравно, ради већег утиска; чује се само — сухи штропот зубаца, који се горе у греди утискују у дрво. ~ Сестре иду са стране, свака држи у руци крај неке мреже за “ спасавање и гледа горе на сестрицу како се мучи и са = страшним напором и предострожношћу забада зупце у дрво... ТА коса дуга плава виси, — жиле на врату набрекле... у “лице сунула крв... беле мишичаве руке згрчено склештене “ прстима... Ах, збиља нешто за живце, Иване...

| Ту је девојчицу заволео мој пријатељ, — смешно, јако смешно... Док се орио пљесак, он се хватао мене, као да ___Me je за срце зграбио, и шаптао ми у некаквом грозничавом "бунилу: „Видиш ли како се она мучи... како се страшно мучи |“... 0, сав је дрхтао, тај мој јаки пријатељ, сав се тресао,